Хемијска прерада чини 3% у укупном производном сектору округа. Она обухвата производњу целулозних влакана, свиле, ђубрива, фармацеутских производа, средстава за заштиту биља, производа од пластике, грађевинског стиропора, ПВЦ столарије, амбалаже. Најзначајнији извозни производ од 2012. – 2015. године, у овој области, биле су пластичне масе, у просеку 14,5 милиона $ годишње.

Напајање електричном енергијом

Подручје града Ваљева упућено је на снабдевање електричном енергијом из енергетског система Србије. Електропреносна и дистрибутивна мрежа је развијена и омогућава да се електричном енергијом снабде готово сваки потрошач са овог подручја. Град Ваљево представља значајан електроенергетски чвор и регионални центар у Републици Србији. Преко Ваљева су изграђени далеководи 220 kV на правцу ТЦ Бајина Башта-Ваљево-Обреновац, далеководи који повезују ТЦ Пожега са ТЦ Ваљево и ТЦ Ваљево са ТЦ Зворник и ТЦ Колубара. Основни извор електричне енергије за град Ваљево је ТЦ 220/110 kV снаге 300 МW. Електродистрибутивну мрежу града Ваљева чине и: – главна трафостаница напона 110 kV/35 kV укупне инсталисане снаге 63 MW, – 10 трафостаница 35 kV/10 35 kV/10 kV укупне инсталисане снаге 92 МW, – 500 трафостаница 10 kV/0,4 kV укупне инсталисане снаге 171.56 МW, као и – 80,41 km мреже 35 kV-ог напона, 547,37 km мреже 10 kV-ог напона и 2.219,60 km мреже 0,4 kV-ог напона. Инсталисана снага задовољава садашње потребе потрошача, а напајање из више праваца обезбеђује квалитетно и сигурно снабдевање електричном енергијом.

Јавна расвета

Јавна расвета (стубови, светиљке и сијалице) је у власништву ЈП „Дирекција за урбанизам, грађевинско земљиште, путеве и изградњу Ваљева“, предузећа којег је основао град.  Утрошена електрична енергија за јавно осветљење се плаћа на основу мерења и ове трошкове сноси град у 100% износу. Одржавање јавног осветљења град Ваљево је поверио приватном предузећу „Бос пројект“ из Ваљева. Трошкове одржавања град сноси у 100% износу. Од укупно 45 km главних улица осветљено је 43 km, а од 208 km споредних улица осветљено је 188 km. Свих 5 тргова је осветљено.

Подаци из енергетског биланаса објекта за 2006. и 2009. год.

У систему јавног осветљења града Ваљева 1% је хибридних живиних и компактних флуоросцентних сијалица, 32,1% су живине високог притиска, 66,1% су натријумове високог притиска и 0,8% су метал халогене Регулација укључења / искључења врши се путем подешавања уклопног сата и нема регулације фотометријских параметара. У систему је 92% исправних сијалица док се губици у систему процењују на 12%.

Посматрањем распореда потрошње електричне енергије по месецима за 2009. годину уочава се тренд повећања потрошње у зимским месецима у односу на летње. Пик који одступа од овог тренда јавља се у априлу. Уочава се да су трошкови одржавања највећи у току летњих месеци када су и временски услови за вршење ових радова најповољнији. Овде се мора узети у обзир и утицај буџета локалне самоуправе као специфичног извора финансирања.

Упоређујући индикаторе за 2006. и 2009. годину уочава се повећање просечне снаге светиљки са 0,12 на 0,13 kW, затим повећање броја светиљки по km осветљених улица са 29,40 на 45,91, као и потрошња електричне енергије за јавно осветљење по светиљци са 514,13 на 523,53 kWh god./свет.

Специфични годишњи бруто трошак за електричну енергију 2009. године је већи у односу на 2006. годину, и то значајно код km осветљених улица (дин год./km). Такође, исти је случај и код специфичног годишњег бруто трошка за одржавање и специфичног годишњег бруто трошка за систем јавног осветљења.

Топлотна енергија

ЈКП „Топлана-Ваљево“ је испоручилац топлотне енергије домаћинствима и привреди у граду. Систем је мањим делом даљински, нов је и споро се шири, а већим делом је блоковски (локалне котларнице). У надлежности овог предузећа су нова топлана снаге 30MW (пројектоване 130МW) и 20 котларницa, од чега је половина на мазут а половина на угаљ. Старост ових котларница је од 5 до 50 година, док је просечна старост од 20 до 25 година. Од 2007. године када је изграђена нова топлана на систему је 70 топлотних подстаница укупног капацитета 33 MW. Или другим речима,  прикључено је 3.546 корисника  (станова и домаћинстава), као и 262 корисника пословног простора, што је 220.000 m² грејне површине. У овој фази топлификације угашене су 33 котларнице на чврста и течна горива. Део ових котларница био је у надлежности ЈКП „Топлана-Ваљево“.

На основу достављених података локалних котларница има у 15 основних школа, 2 средње школе, 2 установа културе, 1 установи физичке културе, 1 установи социјалне заштите, 1 установи јавног информисања и 3 јавна предузећа.

Водовод и канализација

Градском предузећу ЈКП „Водовод-Ваљево“ од стране града поверени су послови вршења комуналне делатности пречишћавања и дистрибуције воде и пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода.  У надлежности овог предузећа су изворишта „Пакље“ и „Илиџа“, водозахват из реке Градац, ППВ „Пећина“, ППОВ „Горић“, градска дистрибутивна мрежа,  два сеоска водовода „Прскавац“ и „Кукаљ“, баждарница и одржавање.

Становници Ваљева снабдевају се водом из каптираног врела „Пакље“ одакле се вода преко гравитационог цевовода „Пакље-Пећина“, у дужини 8,2 km, допрема у фабрику за пречишћавање сирове воде „Пећина“. Врело „Пакље“ је типично карстно врело са великим осцилацијама у издашности (120-1000 l/s).

Као прелазно решење за додатне количине воде урађени су водозахват на реци Градац, црпна станица и потисни цевовод Ø 500 mm до постројења за пречишћавање воде „Пећина“, капацитета 300 l/s.

Вода са изворишта „Илиџа“ и данас служи као мање извориште за водоснабдевање Ваљева. Квалитет воде је и без икаквог пречишћавања и дезинфекције изузетан током целе године. Капацитет овог извора је 17.5 l/s.

У току је завршетак бране акумулационог система за водоснабдевање „Ровни“. Висина бране акумулације је 75 m,  а површина акумулације 2,4 km². Ова акумулација поред Ваљева питком водом ће снабдевати општине колубарског региона. Овом акумулацијом обезбеђиваће се и техничка вода за будућу Термоелектрану у Каленићу.

Крајем седамдесетих година прошлог века капацитети расположиве сирове воде су били већи од капацитета постојећег постројења за прераду воде (243 l/s), које је иначе било дотрајало и непоуздано. Све веће потребе града за водом за пиће наметнуле су као приоритетан и ургентан задатак изградњу фабрике воде за пиће на Пећини (ППВ „Пећина“). Фабрика је пуштена у рад 1996. године. Реч је о објекту за пречишћавање воде за пиће капацитета 600 l/s. Укупан капацитет постројења је 6480 m³/h, док је капацитет изведене прве фазе 2160 m³/h. Пречишћавање воде обухвата бистрење, таложење, филтрирање и дезинфекцију. Овим процесима се уклањају суспендоване минералне и органске материје. Комплетан технолошки процес је аутоматизован и компјутерски контролисан.

ЈКП „Водовод-Ваљево“ са водом снабдева око 60.000 становника. Систем обухвата 230 km водоводне мреже са 7 резервоара запремине 5160 m³ и 142 km канализационе мреже са 80% повезаности корисника на канализациони систем. Највећи део канализационе мреже чине пластичне цеви (70%).

Ваљево је град који је први у Србији схватио значај прераде отпадних вода и заштите водотокова, у овом случају реке Колубаре, па је још 1965. године урађен пројекат механичког и биолошког пречишћавања са анаеробном стабилизацијом муља у оквиру ФПОВ „Горић“. Иако је овај систем радио задовољавајуће био је малог капацитета па је 1982. године урађен пројекат који је реализован 2002. године. Капацитет ФПОВ „Горић“ повећан је са тадашњих 500 l/s на данашњих 975 l/s. ФПОВ „Горић“ чине пумпна станица са пужним преносом и предтретманом, аутоматска решетка, систем аерисања отпадне воде, дуваљке за еарацију, примарни таложник, базен за аерацију, секундарна таложница и дигестор.