Категорија: Фактори утицаја на пољопривреду

05 мар

Окружење и спољашњи фактори

by valjevac у Фактори утицаја на пољопривреду
Окружење и спољашњи фактори

Стратегија развоја пољопривреде и унапређења живота на селу Ваљево 2011-2020 ће се највероватније спроводити у веома динамичном окружењу и биће изложена бројним спољашњим међународним и националним утицајима. Стога је један од полазних изазова утврђивање мера које ће бити довољно свеобухватне и довољно ефикасне да успешно одговоре на било коју потенцијалну претњу али и искористе шансе које се могу пружити у будућности.

Глобални утицаји

Потражња за пољопривредним производима

Потражња за пољопривредним производима у свету је у константном порасту. Земље које се убрзано развијају као што су Индија, Кина, Руска Федерација и многе друге растом животног стандарда повећавају конзумирање прехрамбених производа и могуће је да производња неће пратити тражњу. Овакво стање на међународном тржишту лако може довести до поскупљења прехрамбених производа и омогућити шансе за ваљевске произвођаче.

Чланство Републике Србије у Светској трговинској организацији (СТО)

Очекивани улазак Републике Србије у СТО између осталог значи укидање директних извозних стимулација и смањење ценовне конкурентности у првом моменту либерализације. Иако се либеларизација тржишта промовише у целом свету као мера која доноси директну добит потрошачима након либерализације пољопривреде у оквиру СТО, 54 земље су сиромашније него 1990-тих. Јефтинији увозни производи из иностраства представљаће директну конкуренцију ваљевским произвођачима.

Европски утицаји

Чланство Републике Србије у Европској унији

Искуство нових земаља чланица ЕУ показује да се након званичног учлањења трговина прехрамбеним прозводима повећала у оба смера. Воћарски производи по којима је Ваљево препознатљиво су остваривали позитиван трговински биланс за разлику од поврћа. Међутим искуство сваке претходне земље кандидата је различито и специфично. Заједнички трендови за све нове земље чланице су повећање дохотка пољопривредних газдинстава и њихова већа специјализација али и смањења броја газдинстава, у првом реду газдинстава која нису била довољно конкурентна и нису имали могућности за промену и прилагођавање новом окружењу.

Захтеви у погледу испуњености стандарда који се односе на квалитет и безбедност хране су све израженији у ЕУ али и у другим земљама које нису део Европе. Очекивана реформа заједничке пољопривредне политике ЕУ у 2013. години након јавне дебате такође предвиђа унапређење сигурности, безбедности и квалитета хране. Прилагођавање стандардима примарних пољопривредних произвођача Ваљева може ојачати њихову конкурентност у периоду спровођења стратегије.

Коришћење IPARD фондова ЕУ након стицања статуса кандидата Републике Србије јесте једна од великих шанси за ваљевске произвођаче. У циљу спровођења стратегије локална управа највећи допринос спровођењу стратегије може остварити кроз Осу II – Припремне активности за примену агроеколошких мера и лидер приступа односно кроз другу меру – Примена и имплементација локалних стратегија руралног развоја – упрошћен EU LEADER приступ. Имплементација стратегије развоја пољопривреде и унапређења живота на селу Ваљево 2011-2020 може бити потпомогнута средствима из овог дела IPARD фонда.

Национални утицаји (за развој пољопривреде на подручју које покрива град Ваљево)

Тржиште пољопривредним производима у Србији

У оквиру биљне производње крајње тржиште за основне пољопривредне производе којима произвођачи остварују профит на територији Ваљева је углавном инострано. Производи од којих се остварује највећи профит су јагодасто воће код којих  домаће тржиште представљају углавном директни или индиректни купци који ове производе прерађују и даље извозе. Једини изузетак је ракија шљивовица која се углавном продаје на домаћем тржишту али у овом тренутку узима мало учешће у профиту за највећи број произвођача. Тренутни тренд који још увек није захватио веће размере је продаја свежег, конзумног воћа на домаћем тржишту. Међутим у животињској производњи произвођачи су углавном оријентисани на домаће тржиште и када су у питању живе животиње, месо или млеко и млечни производи. Мере које могу утицати на повећање домаће потрошње најзначајнијих пољопривредних производа Ваљева свакако могу утицати на повећање ваљевских конкурентности пољопривредних газдинстава.

Мере Владе

На нивоу Републике Србије актуелна су два најзначајнија програма:

Међутим оба програма су писана за временски период до 2013. године што значи да ће они престати да важе у тренутку почетка спровођања Стратегије руралног развоја града Ваљева.

05 мар

Глобалне еколошке промене и агроекосистеми

by valjevac у Фактори утицаја на пољопривреду
Глобалне еколошке промене и агроекосистеми

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЖИВОТНА СРЕДИНА: 

За разлику од криза (ратови, епидемије, мањак хране, природне катастрофе…) које су углавном биле просторно ограничене и локалног карактера, човечанство се већ више година уназад суочава са кризама глобалног карактера, које прете опасношћу колапса целокупног екосистема планете Земље. Ово су разлози због којих еколошке кризе заузимају централно место у свим егзистенцијалним кризама савремене цивилизације, обележавајући почетак 21. века са следећим глобалним проблемима:

  • оштећена биосфера и њени екосистеми
  • губитак биодиверзитета
  • загађење / деградација медијума животне средине
  • исцрпљене и умањене количине многих извора минералних и енергетских сировина
  • глобалне промене климе
  • смањен озонски омотач у стратосфери
  • огроман број становника на Планети
  • сиромаштво
  • оштећења људског здравља и угрожавање живота
  • опасност од генетски модификованих организама и зрачења
  • урбани стрес
  • несавладиво велике количине отпадака у сва три агрегатна стања

 

Нажалост, човечанство се понаша као да изводи глобални експеримент у коме не штедећи користи све природне ресурсе и у целом свету свакодневно производи, купује, користи и баца на билионе различитих производа (аутомобили, бензин, храна, ђубрива, паковања, уређаји за домадинство…), утичући тиме директно на животну средину и целокупни екосистем планете Земље, претварајући је у врелу стаклену башту у којој царује смог, киселе кише, отпад и загађене воде, а нестаје до три биљне и животињске врсте дневно.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ПОЉОПРИВРЕДА: Као последица напретка, модернизације и интензивне пољопривредне производње јавља се претерана експлоатација и деградација природних ресурса и то пре свега обрадивог земљишта, воде и ваздуха. Стално коришћење пестицида и хербицида довело је до повећања отпорности паразита. Што је аутоматски довело до повећања употребе истих. Чешћа употреба, с друге стране, изазивала је допунске проблеме због повећања трошкова али и до загађења земљишта и вода.

Еколошки проблеми у сточарству се појављују у виду изазивања сточних болести. Болести стоке се шире захваљујући генетској једноличности животиња и њиховој великој концентрацији. Животињски отпаци стварају све веће загађивања воде и земљишта. Сече шума доводе не само до крчења и исушивања земљишта већ и до испошћавања влажних земљишта и смањивања биолошке разноврсности. Превелика употреба азотних и фосфатних ђубрива изазива загађивање воде. Долази до цветања алги које ремете ниво кисеоника у води, који доводи до веома штетних последица по опстанак водених еко система.

Савремена производња хране све се више ослања на достигнућа хемије, биологије и других наука, тако да уколико се не води рачуна и не контролише се коришћење нових препарата и поступака у производњи хране то може довести до нежељених а некад и до катастрофалних последица. Пољопривредна производња и производња хране у прехрамбеној индустрији правилним коришћењем резултата техничко-технолошког напретка могу да остваре већу производњу али могу да доведу и озбиљно у питање здравље људи. Из тих разлога веома је важно  да се сви у производње хране руководе не само економским принципима већ и принципима унапређења животне средине.

Загађење атмосфере

На глобалном нивоу уочавају се три главна проблема која се јављају као последица загађења атмосфере:

  • глобално загревање земљине атмосфере – климатске промене
  • смањење озонског омотача земље и појава ‘‘озонских рупа’’
  • ефекат ацидификације или ‘’киселих киша’’

Деградација земљишта

Деградација земљишта путем ерозије, губитка хранљивих састојака, мањка воде, повећаног салинитета и поремећаја биолошког циклуса представљају основне и континуиране проблеме. Глобални захтеви економског развоја и светског тржишта  намећу промене у коришћењу земљишта.

Губитак водених ресурса

Доступност и коришћење слатке воде, као и очување водених ресурса, од кључног су значаја за добробит човека. Квантитет и квалитет површинских и подземних водених ресурса и функција екосистема које су од животне важности, угрожени су порастом броја становника, миграцијом становништва из села у градове и порастом потрошње сировина, као и климатским променама.

Проблем очувања биодиверзитета

Биодиверзитет игра кључну улогу за сигурност опстанка човечанства. Поготово је важан за опстанак сиромашне руралне популације, као и за регулисање локалних услова животне средине. Функционални екосистеми су пресудни као заштита од екстремних климатских промена, као упијачи угљеника и као филтери загађења које се преноси водом и ваздухом.

Пољопривредна активност као узрок загађења

Све интезивније мере у пољопривреди ради повећања приноса значе и све већу употребу вештачких ђубрива и пестицида, наводњавање и механизацију, што директно и индиректно угрожава постојеће екосистеме. Претеране употребе вештачких ђубрива изазива загађење земљишта тешким металима и радио нуклидима (примесе у вештачким ђубривима), пестицида, повећане количине неорганског и органског отпада, салинизација земљишта која настаје приликом претераног наводњавања, директно угрожавају земљишта док у индиректно угрожавање спадају: дефорестација, дезертификација, ерозија, исцрпљивање земљишта, деградација земљишта.

Инвазивне биљке претња биоразноликости

Инвазивне врсте представљају једну од главних претњи биодиверзитету, заједно са деградацијом станишта, популационим притиском, загађењем, претераном експлоатацијом сировина и климатским променама. План је да се осматрање и провера инвазивних страних врста уведу као део редовних мера одржавања простора у граду и око њега.

ДИВЕРЗИТЕТ И СТАБИЛНОСТ АГРОЕКОСИСТЕМА: Промене и поремећаји у агроекосистемима су редовни и већег интенизитета него у већини природних екосистема због униформности гајених култура и губитка диверзитета што доводи до слабљења веза између врста чланова екосистема. Кружење материје је веома ограничено, мења се проток енергије и зависност од улагања од стране човека расте.

Из тих разлога агроекосистем се сматра веома нестабилним. Међутим, није неопходно да сваки агроекосистем буде симплификован и сиромашан у диверзитету, какви су конвенционални агроекосистеми. Одржавањем комплексности на фармама, увећањем њихове разноврсности, можемо смањити унос материје и енергије у систем и успоставити његову одрживост.

Методе којима се повећава агробиодиверзитет

 

Плодоред                                             Поликултуре

  • Плодоред је мера којом се рационалније користи енергија (у ротацији плодореда која укључује легуминозе енергија се чува у односу на монокултуру кукуруза од 25-50%).
    Одговарајућим плодоредима би требало обезбедити не само одржавање него, ако је то могуће и повећање земљишне плодности на дужи рок. Променом физичко-механичких особина под утицајем система биљне производње мењају се водни, ваздушни и топлотни режим земљишта (микроклима), што се посебно одражава на карактер и интензитет микробиолошких процеса. У преласку на одржив начин гајења многих усева, плодореди морају добити већу улогу. Један од путева повећања фреквенције биљака у плодореду, убацивањем међуусева са различитом наменом.
  • Поликултуре или здруживање усева је практично гајење два или више усева истовремено на истом месту, представља повећање агро-биодиверзитета у простору. Однос између биљака које се нађу на истој површини у исто време је компетитиван или кооперативан у зависности од комбинације врста и начина искоришћавања расположивих ресурса. Са увођењем модерне технологије у пољопривредну производњу, системи гајења биљака су прешли са поликултуре на монокултуру. У земљама са развијенијом пољопривредом поликултура се углавном задржала на природним и вештачким ливадама и пашњацима, ређе код крмног биља.

За разлику од досадашњих схватања да је будућност пољопривреде у специјализацији, при чему би се један усев гајио са још већим интензивирањем технологије вишег нивоа и где би добијање високих приноса неминовно повлачило висока улагања, данас се јављају мишљења да здруживање усева није застарео приступ биљној производњи већ напротив, ово може бити један од добрих алтернативних начина заштите и очувања природних ресурса. Овај приступ је изнад свега еколошки, а што је врло значајно рационалан, јер поред нешто нижих приноса значајно смањује улагања.