ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЖИВОТНА СРЕДИНА: 

За разлику од криза (ратови, епидемије, мањак хране, природне катастрофе…) које су углавном биле просторно ограничене и локалног карактера, човечанство се већ више година уназад суочава са кризама глобалног карактера, које прете опасношћу колапса целокупног екосистема планете Земље. Ово су разлози због којих еколошке кризе заузимају централно место у свим егзистенцијалним кризама савремене цивилизације, обележавајући почетак 21. века са следећим глобалним проблемима:

• оштећена биосфера и њени екосистеми
• губитак биодиверзитета
• загађење / деградација медијума животне средине
• исцрпљене и умањене количине многих извора минералних и енергетских сировина
• глобалне промене климе
• смањен озонски омотач у стратосфери
• огроман број становника на Планети
• сиромаштво
• оштећења људског здравља и угрожавање живота
• опасност од генетски модификованих организама и зрачења
• урбани стрес
• несавладиво велике количине отпадака у сва три агрегатна стања

Нажалост, човечанство се понаша као да изводи глобални експеримент у коме не штедећи користи све природне ресурсе и у целом свету свакодневно производи, купује, користи и баца на билионе различитих производа (аутомобили, бензин, храна, ђубрива, паковања, уређаји за домадинство…), утичући тиме директно на животну средину и целокупни екосистем планете Земље, претварајући је у врелу стаклену башту у којој царује смог, киселе кише, отпад и загађене воде, а нестаје до три биљне и животињске врсте дневно.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ПОЉОПРИВРЕДА: Као последица напретка, модернизације и интензивне пољопривредне производње јавља се претерана експлоатација и деградација природних ресурса и то пре свега обрадивог земљишта, воде и ваздуха. Стално коришћење пестицида и хербицида довело је до повећања отпорности паразита. Што је аутоматски довело до повећања употребе истих. Чешћа употреба, с друге стране, изазивала је допунске проблеме због повећања трошкова али и до загађења земљишта и вода.

Еколошки проблеми у сточарству се појављују у виду изазивања сточних болести. Болести стоке се шире захваљујући генетској једноличности животиња и њиховој великој концентрацији. Животињски отпаци стварају све веће загађивања воде и земљишта. Сече шума доводе не само до крчења и исушивања земљишта већ и до испошћавања влажних земљишта и смањивања биолошке разноврсности. Превелика употреба азотних и фосфатних ђубрива изазива загађивање воде. Долази до цветања алги које ремете ниво кисеоника у води, који доводи до веома штетних последица по опстанак водених еко система.

Савремена производња хране све се више ослања на достигнућа хемије, биологије и других наука, тако да уколико се не води рачуна и не контролише се коришћење нових препарата и поступака у производњи хране то може довести до нежељених а некад и до катастрофалних последица. Пољопривредна производња и производња хране у прехрамбеној индустрији правилним коришћењем резултата техничко-технолошког напретка могу да остваре већу производњу али могу да доведу и озбиљно у питање здравље људи. Из тих разлога веома је важно  да се сви у производње хране руководе не само економским принципима већ и принципима унапређења животне средине.

Загађење атмосфере

На глобалном нивоу уочавају се три главна проблема која се јављају као последица загађења атмосфере:

• глобално загревање земљине атмосфере – климатске промене

• смањење озонског омотача земље и појава ‘‘озонских рупа’’

• ефекат ацидификације или ‘’киселих киша’’

ДИВЕРЗИТЕТ И СТАБИЛНОСТ АГРОЕКОСИСТЕМА: Промене и поремећаји у агроекосистемима су редовни и већег интенизитета него у већини природних екосистема због униформности гајених култура и губитка диверзитета што доводи до слабљења веза између врста чланова екосистема. Кружење материје је веома ограничено, мења се проток енергије и зависност од улагања од стране човека расте.

Из тих разлога агроекосистем се сматра веома нестабилним. Међутим, није неопходно да сваки агроекосистем буде симплификован и сиромашан у диверзитету, какви су конвенционални агроекосистеми. Одржавањем комплексности на фармама, увећањем њихове разноврсности, можемо смањити унос материје и енергије у систем и успоставити његову одрживост.

Методе којима се повећава агробиодиверзитет

Плодоред                                             Поликултуре

• Плодоред је мера којом се рационалније користи енергија (у ротацији плодореда која укључује легуминозе енергија се чува у односу на монокултуру кукуруза од 25-50%).
  Одговарајућим плодоредима би требало обезбедити не само одржавање него, ако је то могуће и повећање земљишне плодности на дужи рок. Променом физичко-механичких особина под утицајем система биљне производње мењају се водни, ваздушни и топлотни режим земљишта (микроклима), што се посебно одражава на карактер и интензитет микробиолошких процеса. У преласку на одржив начин гајења многих усева, плодореди морају добити већу улогу. Један од путева повећања фреквенције биљака у плодореду, убацивањем међуусева са различитом наменом.
• Поликултуре или здруживање усева је практично гајење два или више усева истовремено на истом месту, представља повећање агро-биодиверзитета у простору. Однос између биљака које се нађу на истој површини у исто време је компетитиван или кооперативан у зависности од комбинације врста и начина искоришћавања расположивих ресурса. Са увођењем модерне технологије у пољопривредну производњу, системи гајења биљака су прешли са поликултуре на монокултуру. У земљама са развијенијом пољопривредом поликултура се углавном задржала на природним и вештачким ливадама и пашњацима, ређе код крмног биља.

За разлику од досадашњих схватања да је будућност пољопривреде у специјализацији, при чему би се један усев гајио са још већим интензивирањем технологије вишег нивоа и где би добијање високих приноса неминовно повлачило висока улагања, данас се јављају мишљења да здруживање усева није застарео приступ биљној производњи већ напротив, ово може бити један од добрих алтернативних начина заштите и очувања природних ресурса. Овај приступ је изнад свега еколошки, а што је врло значајно рационалан, јер поред нешто нижих приноса значајно смањује улагања.