Планина Медведник се налази недалеко од Ваљева (35 km), у средишту планинског венца који води од Дрине на западу, преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине, затим Јабланика (1274 m), Повлена (1347 m) и Маљена (1104 m), а завршава Сувобором на истоку. Највиши врх се налази на 1244 m надморске висине.

Уже подручје Медведника обухвата површину од 5 km² и скоро неприметно, без напора изводи посетиоца на врх планине са изванредним видиком.

Медведник привлачи пре свега чистом, очуваном природом, обиљем шума са добрим приносима укусних печурки и ливадама са пуно јагода и лековитог биља.

Медведник је кречњачка планина, а са хидролошке стране припада сливу Дрине. Готово целу планину опасује мала река Завојшница, која извире на југоисточним обронцима између Медведника и Јабланика, а улива се у реку Љубовиђу, и даље тече ка северозападу, обилази масив Оровичке планине и одатле тече ка југозападу према Дрини.

Северни обронци Медведника су насељени. У подножју се налазе стара села попут Ребеља, Суводања, Дренаића, Драгодола и друга.

Једна од занимљивости је та да се у селу Ребељ налазе остаци старог рудника бакра. Ту је од античког времена, па све до прошлог века вађен бакар, а помиње се и злато.

На Медведнику, тачније у селу Ребељ, се налазе планинарски дом Крушик, који је изграђен средином осамдесетих година прошлог века. У вишекреветним собама, може се сместити педесетак гостију.

Истински заљубљеници у природу, љубитељи авантуре и присталице активног одмора, биће одушевљени лепотама које Медведник пружа.

Јабланик је планина у западној Србији, у групи Ваљевских планина. Налази се 30 km од Ваљева (на путу за Бајину Башту преко Дебелог брда), на извору реке Јабланице. Највиши врх се зове као и планина и висок је 1275 m. Око врха има доста шуме, али је сам врх под ливадом и ако је добра видљивост, поглед је врло леп. Поглед тада досеже до Авале, Космаја, Букуље, итд. Од Медведника са запада Јабланик је одвојен високим превојем Столице, док је према југоистоку од Повлена одвојен превојем Дебело Брдо.

Изграђен је претежно од дијабаз-рожанаца, делом од серпентина, а највиши делови грађени су од тријарских кречњака. Годишње прима 1800 mm падавина. На травним пашњацима на високим заравнима саграђене су појате.

Покривен је претежно буквом, а знатан део чине ливаде са ниском и густом травом нарочито на северним и северноисточним падинама, где је могуће лоцирати ски стазе ширине 100-250 m и дужине до 3-4 km са разноврсним нагибима (за почетнике и врхунске смучаре). Снега, дебљине око 1 m, има од децембра до марта, а скијање је могуће изнад 900 m надморске висине.

Повлен је планина у западној Србији која се налази на тридесетак километара југозападно од Ваљева. Чине је више врхова, од којих су три најважнија: Мали Повлен (1347 m), Средњи Повлен (1301 m) и Велики Повлен (1271 m). Припада венцу ваљевских планина, које су продужетак старовлашке висије и пружају се западно од Ваљева ка равној Мачви.

Планине нису много високе - највиша тачка ланца, Мали Повлен, достиже до 1.347 m - али су тешко проходне. Густе шуме и дубоки речни кањони невољно пропуштају узане и кривудаве путеве који воде до малих и под шумом прикривених засеока. Код кањона Трешњице под Повленом настанио се белоглави суп којем је то, уз кањон реке Увац, једини поуздан азил на овим просторима.

Маљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Одликује се великим шумама црног, белог бора и јеле итд. Позната је по својим ливадама на којима цвета нарцис – најлепши планински цвет. На Маљену се могу наћи и шумска јагода, купина, дивља малина и др. Највиши врхови ове планине су: Краљев сто - 1103 m, Црни врх - 1098 m и Велика плећа - 1037 m.
Највећа атракција ове планине свакако је висораван на коме је смештан истоимени туристички центар Дивчибаре на 980 m надморске висине, који уједно представља и једну од најпознатијих ваздушних бања Србије. Захваљујући споју морске, карпатске и панонске климе ово подручје погодује лечењу болести дисајних органа.
Дивчибаре су прекривене прелепим ливадама са мноштвом река, потока и кањона са стрмим литицама. Између осталих: Буковска река, Црна река, Козлица, Крчмарска река, Црна Каменица. Најинтересантнија је река Манастирица која прави врло леп водопад висок око 20 m, мештани га зову Скакало. Овај водопад се зими понекад и заледи па као такав служи као вежбалиште за алпинисте. Дивчибаре обухватају и четири резервата природе: Црна река, Чалачки поток, Забалац и Вражији вир.
На Дивчибарама постоји више терена за различите врсте спортова: тениски, кошаркашки, рукометни терени, терен за мини голф а поред тога постоје и простори за фитнес као и велики број обележених шетачких стаза.
Од Дивчибара се организује низ планинарских тура а смештај се може потражити у хотелима, приватном смештају или у планинарском дому на Пољанама. Постоји 6 великих стаза које воде до највиших врхова на планини Маљен и до видиковца.
Дивчибаре су и ски центар са неколико ски стаза. Најдужа се налази на северној падини Црног врха и дужине је 850 m, са двоседном жичаром, капацитета 1200 скијаша на сат. Постоји и мноштво мањих стаза које су идеалне за децу и скијаше почетнике.

Маглеш је планина удаљена 23 km јужно од Ваљева. Налази се у венцу Ваљевских планина између Повлена и Маљена и пружа се правцем запад-исток у дужини од око 4 km. Може се сматрати и источним делом, огранком, већег и познатијег Повлена. Падине Маглеша су необично лепе са наизменично поређаним вртачама и ливадама, шумама и прекрасним видицима.