Манастир Ћелије
Манстир Ћелије се налази на левој обали реке Градац на подручју села Лелић у близини Ваљева (5 km). Данашњи материјални остаци манастирског комплекса су настали у XIX веку и касније.
Како је манастир у току Првог српског устанка постао војна болница, Турци су га запалили 1810. године. Обновљен је одмах следеће године и дозидана је припрата и кубе. Звоник је 1926. постављен на северној страни цркве. Лево од цркве у правцу олтара налази се гроб Илије Бирчанина ”оборкнеза испод Медведника” кога су турске дахије погубиле на колубарском мосту у Ваљеву 1804.
Манастир је такође познат по знаменитом теологу Јустину Поповићу, доктору филозофије који је био духовник у манастиру од 1948. па до своје смрти 1979. године. Његов гроб налази се на јужној страни олтара. Архимандрит Јустин који је канонизован у светитеља је аутор бројних студија о православљу и један од оснивача Српског филозофског друштва.
Манастир Лелић
Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића. Црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоник и црквени дом. Живопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библијским догађајима. Мошти Владике Николаја су 12. маја 1992. године пренете из манастира Свети Сава у Либертвилу, Илиноис, САД, у Лелићку цркву. У кругу манастирског комплекса 1991. године отворен је музеј, посвећен сећању на светог Владику Николаја, једног од највећих умова Српске Православне цркве.
Манастир Пустиња
Манастир Пустиња налази се на улазу у Пустињску клисуру коју је река Јабланица усекла у северозападне обронке ваљевских планина. Ово свето место, несагледиво са пута и реке, заклоњено стрмим, шумовитим падинама планине Орловаче са северне и Беле стене са јужне стране у потпуности је оправдало име које му је дато. Удаљен од насеља у околини на око три километра, окружен густом шумом, скучен, заравњен плато пружио је идеалне услове за подизање сакралног седишта које чува и расејава хришћанску православну духовност.
Манастирски храм је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и легенда каже да је настао у време Српског краља Драгутина у XIII веку.
Неприступачност и скривеност овог манастира обезбедила му је релативно мирну егзистенцију у време турске владавине, тако да су фреске у унутрашњости цркве веома добро очуване.
Налази се у непосредној близини Ваљева (7 km) на путу за Поћуту и Бајину Башту. припада селу Златарић. Црква манастира Јовања је највероватније подигнута крајем XV или почетком XVI века. Припрата је дозидана 1706. када је цео манастир обновљен захваљујући ктиторству браће Витановић, Јовану и Јевти.
У првој половини XVIII века у манастиру је постојала богословска школа. Турци су 1788. запалили манастир.
Старији живопис (из XVII века) цркве Св. Јована је обнављан неколико пута. Композиција Христовог Распећа на северном зиду издваја се својом монументалношћу. Представа Благовести налази се на источном луку на простору испод кубета, а значајно оштећена фреска, Крштење Христово, на јужном зиду.