У односу на територију града у целини, градска урбана зона Ваљева са својим приградским насељима бележи знатно интензивнији пораст броја становника.
Број становника се у периоду 1948 – 2002. године у самом граду Ваљеву повећавао по просечној годишњој стопи од 21,8‰ (индекс 386,1), у приградским насељима по стопи од 6,4‰ (индекс 142,1), а на целој територији града по стопи од 5,8‰ (индекс 137,3). И у последњем међупописном периоду, иако се становништво Града бројчано смањило, градска зона и приградска насеља бележе пораст (просечна годишња стопа раста у граду 3,1‰ и 3,3‰ у приградским насељима). Наиме, у градском насељу и приградској зони 1948. године је живело око 32% становништва Града, 1971. год. око 55%, а 2002. год. 73%.
По последњем попису из 2011. године, подручје које покрива град Ваљево има 90.301 становника, стопа наталитета је 8,1 %. Средином 2013. године, у Ваљеву је незапослено 8.900 лица, што је стопа незапослености од 21%. У Ваљеву постоји 6 средњих школа, Виша пословна школа струковних студија и факултета који су извор висококвалификоване радне снаге.
Незапосленост према занимањима показује суфицитарност следећих струка и занимања: све струке и занимања трећег, четвртог и шестог степена који се едукују у средњим и високим школама у Ваљеву. Најбројнији су инжењери пољопривреде, правници и економисти, инжењери машинства, инжењери рударства, геологије, шумарства, хортикултуре, саобраћаја, политиколози и историчари уметности.
Дефицитарна занимања су: зидари, тесари, армирачи, грађевински лимари, гипсери, грађевински бравари, вариоци, тапетари, шивачи коже, точиоци пића, конобари, фармацеутски и санитарни техничари и офсет машинисти. У високој спреми то су: инжењери електротехнике, металурзи, грађевински инжењери, архитекте, фармацеути, стоматолози, професори енглеског језика, математике и физике.
О квалитету наших кадрова најбоље говори изјава директора „Горење“-а, господина Мирка Меже:“ Радници задовољавају исте критеријуме као и радници у Велењу, резултати су готово исти, да не кажем да су овде за који проценат и бољи него у Словенији“.