Категорија: Инфраструктура

01 мар

Eнeргeтскa инфрaструктурa

by valjevac у Инфраструктура

Нa пoдручjу јединице локалне самоуправе Вaљeвo, Прoстoрним плaнoм Рeпубликe Србиje прeдвиђeнa je изгрaдњa ДВ 220 kV ТС Бajинa Бaштa-Вaљeвo 3 и увoђeњe ДВ бр. 213 Бajинa Бaштa – Oбрeнoвaц у ТС 220/110 kV Вaљeвo 3. Рeгиoнaлним прoстoрним плaнoм прeдвиђeнa je рeкoнструкциja пoстojeћих и изгрaдњa нoвих дистрибутивних вoдoвa и пoстрojeњa, и тo:

  • рeкoнструкциja и пoвeћaњe инстaлисaнe снaгe пoстojeћe ТС 110/35 kV Вaљeвo 1;

  • изгрaдњa нoвих ТС 110/35 kV Вaљeвo 4 и пoвeзивaњe нa мрeжу 110 kV;

  • изгрaдњa нoвoг ДВ 110 kV ТС Вaљeвo 3 у прaвцу Кoцeљeвa зa пoвeзивaњe сa мрeжoм 110 kV, кoja сe нaпaja из ТС 220/110 kV Шaбaц;

  • изгрaдњa ТС 35/10 kV нa Дивчибaрaмa и пoвeзивaњe нa мрeжу 35 kV из прaвцa Oсeчинe и Рaжaнe, и

  • изгрaдњa нoвих и прoширeњe пoстojeћих ТС 35/10 kV и пoвeзивaњe нa мрeжу 35 kV у цeнтримa зajeдницe сeлa.

У склaду сa Прoстoрним плaнoм Рeпубликe Србиje, снaбдeвaњe гaсoм пoдручja вршићe сe путeм мaгистрaлнoг гaсoвoдa Бeoгрaд-Лaзaрeвaц-Вaљeвo. Мaгистрaлни гaсoвoд у Ћeлиjaмa ћe скрeнути oд Ибaрскe мaгистрaлe у прaвцу Вaљeвa и зaвршићe сe у индустриjскoj зoни Вaљeвa, гдe je прeдвиђeнa глaвнa мeрнo рeгулaциoнa стaницa „Вaљeвo“.

Основна стратегија даљег развоја електроенергетског система је да створи оптимално решење довољно сигурног, квалитетног и економичног снабдевања електричном енергијом потрошача на подручју града Ваљева. Циљ је да се омогући неометан развој постојећих и планираних потрошача на територији коју покрива град у погледу количине енергије, снаге и квалитета напона.

Табела0. Искоришћење енергије

Град Ваљево

2008.

Град Ваљево

2009

Град Ваљево

2010.

Град Ваљево

2011.

Град Ваљево

2012.

Град Ваљево

2013.

Електрична енергија (MWh)

295.666,5

298.432,6

300.738,4

299.726,5

298.193,9

302.957,4

Домаћинства

166.280,7

168.494,5

171.061,9

170.033

167.145,6

164.244,6

Правна лица

129.385,8

129.938,1

129.676,5

129.693,5

131.048,3

138.712,8

Стопа искоришћености (%)

84,79

84,43

84,37

85,59

84,88

86,09
01 мар

Телекомуникациона и информатичка инфраструктура

by valjevac у Инфраструктура

Телекомуникациону мрежу на подручју Генералног плана чине:

  • фиксна телекомуникациона мрежа Телекома “Србија”
  • мобилне телекомуникационе мреже Телекома Србија, Теленора и Вип-а
  • јавне и комерцијалне радио и ТВ мреже,
  • кабловски дистрибутивни систем (КДС) оператера СББ
  • функционални системи (ВЈ, МУП, ЕПС, ЖТП, НИС, државне институције итд.) и
  • приватне телекомуникационе мреже (банке, ЗОП, комунална предузећа итд.).

На подручју које је предмет овог Генералног плана фиксна телефонска мрежа има инсталисаних 25.200 телефонских прикључака, од којих је укључено 23.646 што значи да је густина телефонских прикључака 42 на 100 становника, према попису из 2002. године. Број корисника са двојничким прикључцима износи 1.132. Број ISDN приључака је 1168 од чега је искоришћено 911.

На подручју Генералног плана транспортна телекомуникациона мрежа изведена је у потпуности у дигиталној технологији. Чини је мрежа оптичких каблова у звездастој структури, која се користи као медијум за повезивање дигиталних система преноса.

Значајно место у понуди савремених телекомуникационих сервиса и услуга заузимају интернет провајдери. Нема података о броју корисника који користе услуге националних и приватних интернет провајдера на подручју Генераног плана.

Инсталирани капацитети телефонских централа на територији ГУП-а је 25.200 прикључака. Број корисника је 23.646 или 94% од инсталираних капацитета. Број корисника у двојничкој вези износи 1.132 или око 5% од укупног броја корисника.

Инфраструктура градске оптичке мреже

При изградњи подземне топловодне мреже у Ваљеву извршити полагање пластичних ПЕ цеви одговарајућег пречника и на тај начин изградити инфраструктуру будуће градске оптичке мреже. Пластичне ПЕ цеви полагати уз спољну ивицу рова топловода са оне стране рова где се не угрожава постојећа инфраструктура (вода,струја,канализација итд.). Главну оптичку чворну станицу сместити у сутерену објекта Mузичке школе одакле би се на пет страна полагале пластичне ПЕ цеви примарне градске оптичке мреже. На свакој од тих пет примарних траса треба предвидети одређени број оптичких чворних станица. Ове оптичке чворне станице смештати уз нове објекте или контејнере, одговарајуће просторије у постојећим објектима или разводне ормане над или у окнима (шахтама) на јавним површинама (тротоари, зелене површине). На подручју сваке оптичке чворне станице изградити секундарну оптичку мрежу до објеката у које се постављају топлотне подстанице новог топловода, као и до других објеката ако се укаже потреба. На секундарној оптичкој мрежи предвидети помоћна оптичка чворишта (у разводним орманима на јавним површинама) где то буде потребно. Ова градска оптичка мрежа након увлачења оптичких каблова и опремања оптичких чворних станица може се користити за: надзор и управљање топлотним подстаницама, кабловску телевизију, интернет, ГИС, разне врсте надзора, изнајмљивање другим корисницима итд., а постојаће услови да се преко Телекомове мреже повеже и са другим подручјима ван Ваљева. На овај начин створиће се могућност да сваки стан (у објектима до ког се полаже оптички кабал) добије оптичку везу.

Извор: Генерални урбанистички план, „Службени гласник града Ваљева“ 5/2013, од 13.5.2013, свеска 2

01 мар

Комунална инфраструктура

by valjevac у Инфраструктура

Град Ваљево се снабдева водом за пиће са карстног врела Пакље, реке Градац и извора Илиџа. Потребе града и приградских насеља која су у систему организованог водоснабдевања су 300 l по секунди квалитетне и хигијенски исправне воде за пиће. Дистрибутивна мрежа је дужине око 200 km са осам висинских зона. На брду Пећина, недалеко од центра града, налазе се два постројења за прераду воде за пиће, капацитета 630 l/s (ново) и 240 l/s (старо). У овим постројењима се обезбеђује адекватна прерада сирове воде до коначног производа – квалитетне и хигијенски исправне воде за пиће.


Квалитет сирове воде

Врело Пакље се налази на десној обали реке Јабланице, на осам километара узводно од Ваљева. Каптирано је 1958.године за потребе водоснабдевања града Ваљева водом за пиће. То је типично карстно врело, изузетног квалитета воде, променљивог капацитета у зависности од годишњег доба и метеоролошких услова. Издашност врела се креће од 150 l/s до преко 1000 l/s. У условима без падавина и наглих топљења снега, сирова вода је без мириса, укуса, боје, ниског садржаја суспендованих честица, без органског оптерећења, уља, детерџената, фенола и оптималног је садржаја анјона и катјона. Приликом наглог топљења снега и обилних падавина повећава се издашност врела, што доноси и повећање садржаја суспендованих честица у сировој води, док се остали параметри не мењају битно. Бактериолошко загађење је ниског степена и такође се мења у зависности од годишњег доба.

Од каптаже Пакље до постројења на Пећини сирова вода се креће челичним цевоводом Ø 700 и захваљујући висинским разликама на постројење стиже 300 l/s сирове воде. За потребе будуће бране „Ровни”, као и због садашњих потреба града да се са врела Пакље захвата више од 300 l/s, на каптажи су постављене две бустер пумпе капацитета 560 l/s.

У условима мале издашности врела Пакље недостајућа количина сирове воде надокнађује се из реке Градац. Клисура реке Градац је надалеко чувена по својим притокама, изузетним одликама и по степену очуваности. У погледу квалитета воде река Градац спада у оне које су очуване, о чему сведоче пастрмке и видре, карактеристични станари ове реке. У периоду без падавина вода са реке Градац је без боје, мириса, укуса, суспендованих материја, ниског садржаја органских материја, без уља, детерџената, фенола и оптималног је садржаја катјона и анјона. У условима великих падавина долази до повећања садржаја суспендованих материја, органског оптерећења и бактерија фекалног порекла.

За потребе водоснабдевања на реци Градац је изграђена црпна станица која је пуштена у рад 1987. године. Због дотрајалости опреме 2011.године је извршена реконструкција црпне станице постављањем шест пумпи капацитета 75 l/s, у аутоматском раду са даљинским управљањем са постројења „Пећина”. Од црпне станице на реци вода се транспортује на брдо Бобија пумпама, а са Бобије до Пећине стиже слободним падом, челичним цевоводом Ø 500 mm.

Прво организовано водоснабдевање града Ваљева се везује за каптирање извора Илиџа 1938. године. Вода са овог извора је константних параметара, без обзира на годишња доба и метеоролошке услове. Квалитет воде је изузетан, а капацитет је 13 l/s.


Постројење за прераду воде Пећина

Постројења за прераду воде се налазе на брду Пећина и капацитета су 630 l/s и 240 l/s. Сирова вода се прерађује у пет фаза: коагулација, флокулација, седиментација, филтрација и дезинфекција.

Процес коагулације одиграва се на хидрауличком скоку уз додатак коагулационог средства и алуминијум сулфата. Након тога вода одлази у прву флокулациону комору, где се уз велику брзину мешања додаје анјонски полиелектролит и почиње фаза флокулације. Флокулација је тростепена, са различитим брзинама мешања, приликом чега се формирају флокуле различитих облика и димензија. Након флокулације почиње фаза таложења на ламелама у ламела-сепаратору. Избистрена вода се након таложења каналима одводи у шест пешчаних филтера запремине 51m3. У брзим гравитационим филтерима обавља се фаза филтрације, након чега вода одлази у резервоар чисте воде где се врши дезинфекција гасовитим хлором.

С обзиром на променљив квалитет сирове воде са становишта долазеће смеше сирове воде и мутноће, дозирање процесних хемикалија је дисконтинуално. У условима без обилних падавина и наглих топљења снегова мутноћа сирове воде је испод 2°NTU и тада се не дозирају хемикалије већ се врши процес филтрације и дезинфекције воде.


Контрола квалитета воде за пиће

Квалитет воде контролише се у два нивоа. Први ниво је двадестчетворосатна контрола у погонској лабораторији у постројењу, а други ниво је екстерна контрола од стране Завода за јавно здравље Ваљево.

На Постројењу на Пећини се налази погонска лабораторија, која је опремљена свим апаратима за физичко хемијску анализу сирових вода, воде у току прераде и воде за пиће. У току године се изврши око 12 000 анализа свих узорака воде.

Екстерну контролу квалитета воде обавља Завод за јавно здравље Ваљево, у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће, сваки пети дан на девет тачака (две на постројењу и седам на дистрибутивној мрежи).

Сви узорци воде из резервоара и дистрибутивне мреже су по свим физичким, хемијским и микробиолошким параметрима у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Исправност узорака је 100%.

Ради обезбеђења што квалитетније прераде, а на тај начин и што квалитетнијег производа, у складу са новим Законом о водама, започета је и израда NASSR плана.


Прерада отпадних вода / Водовод Ваљево

Делатност: сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода, одржавање постројења за прераду отпадних вода и свих црпних станица фекалне канализације, контролисање квалитета отпадних вода на постројењу, стално одржавање функционалности канализационе мреже.
У Ваљеву је шездесетих година прошлог века изграђено прво постројење за прераду отпадних вода капацитета 20 000 ES. Када је постројење постало недовољног капацитета и технолошки превазиђено, на основу пројекта љубљанског „Хидроинжињеринга” из 1982. почела је изградња новог постројења капацитета 100 000 ES. Изградња је трајала до почетка деведесетих година прошлог века, кад су радови прекинути. Крајем деведесетих завршена је изградња и извршен генерални ремонт хидромашинске опреме, монтиране десетак година раније. Постројење је пуштено у рад 2001. године и од тада је у непрестаној функцији.
Отпадне воде града Ваљева прикупљају се и транспортују преко општег канализационог система. Сви канализациони колектори сливају се у магистрални колектор димензија 180/135 cm, преко кога се прикупљене отпадне воде транспортују до постројења за прераду отпадних вода у приградском насељу Горић. У постројењу се врши обједињени третман употребљених вода из домаћинстава, отпадних вода од индустрије, инфилтрованих вода, као и једног дела атмосферских вода. Реципијент пречишћене воде је река Колубара која је на профилу испуштања сврстана у II категорију.
Капацитет постројења је 500 l/s (100 000 ES), уз могућност накнадног проширења на 2 x 500 l/s (200.000 ES). У сушном периоду на постројење за пречишћавање отпадних вода долази од 200 do 250 l/s сирове отпадне воде са органским оптерећењем од 190 do 250 mg/l BPK5, док у кишном периоду долази до 400 l/s сирове отпадне воде.
Процес пречишћавања отпадних вода града Ваљева састоји се од примарног и секундарног пречишћавања и третмана муља. Примарни процес пречишћавања укључује уклањање грубог и инертног материјала; секундарни третман састоји се из биолошке аерације (процес са активним муљем) и секундарног таложења, док третман муља обухвата анаеробну стабилизацију муља и обезводњавање муља на тракастој филтер преси.
Капацитет и оптерећење постројења гарантују излазни квалитет пречишћене воде која се испушта у реку Колубару, тако да концентрација суспендованих честица у ефлуенту не премашује 35 mg/l и просечна концентрација BPK5 не прелази 25 mg/l.
У састав постројења за прераду отпадних вода града Ваљева улазе следећи објекти:

  • Пумпна станица сирове воде, која се састоји од 5 пужних пумпи капацитета 5 x 200 l/s;
  • Фине решетке са аутоматском чистилицом (2 комада) и тракастим транспортером;
  • Аерисани песколов са хватачем уља и масти укупне запремине 450 m3;
  • Примарни таложници укупне запремине 1620 m3;
  • Разделно окно укупне запремине 80 m3;
  • Биоаерациони базени укупне запремине 1500 m3;
  • Секундарни таложници укупне запремине 1800 m3;
  • Пумпна станица за рециркулацију активног муља капацитета 4 x 90 l/s;
  • Примарно и секундарно трулиште са кулом укупне запремине 3600 m3;
  • Дехидратација муља на тракастим филтер пресама


Канализациона мрежа

Делатност: сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода, одржавање постројења за прераду отпадних вода и свих црпних станица фекалне канализације, контролисање квалитета отпадних вода на постројењу, стално одржавање функционалности канализационе мреже.

У Ваљеву је шездесетих година прошлог века изграђено прво постројење за прераду отпадних вода капацитета 20 000 ЕС. Када је постројење постало недовољног капацитета и технолошки превазиђено, на основу пројекта љубљанског „Хидроинжињеринга” из 1982. почела је изградња новог постројења капацитета 100 000 ЕС. Изградња је трајала до почетка деведесетих година прошлог века, кад су радови прекинути. Крајем деведесетих завршена је изградња и извршен генерални ремонт хидромашинске опреме, монтиране десетак година раније. Постројење је пуштено у рад 2001. године и од тада је у непрестаној функцији.

Отпадне воде града Ваљева прикупљају се и транспортују преко општег канализационог система. Сви канализациони колектори сливају се у магистрални колектор димензија 180/135 cm, преко кога се прикупљене отпадне воде транспортују до постројења за прераду отпадних вода у приградском насељу Горић. У постројењу се врши обједињени третман употребљених вода из домаћинстава, отпадних вода од индустрије, инфилтрованих вода, као и једног дела атмосферских вода. Реципијент пречишћене воде је река Колубара која је на профилу испуштања сврстана у II категорију.

Капацитет постројења је 500 l/s (100 000 ЕС), уз могућност накнадног проширења на 2 x 500 l/s (200.000 ЕС). У сушном периоду на постројење за пречишћавање отпадних вода долази од 200 до 250 l/s сирове отпадне воде са органским оптерећењем од 190 до 250 mg/l BPK5, док у кишном периоду долази до 400 l/s сирове отпадне воде.

Процес пречишћавања отпадних вода града Ваљева састоји се од примарног и секундарног пречишћавања и третмана муља. Примарни процес пречишћавања укључује уклањање грубог и инертног материјала; секундарни третман састоји се из биолошке аерације (процес са активним муљем) и секундарног таложења, док третман муља обухвата анаеробну стабилизацију муља и обезводњавање муља на тракастој филтер преси.

Капацитет и оптерећење постројења гарантују излазни квалитет пречишћене воде која се испушта у реку Колубару, тако да концентрација суспендованих честица у ефлуенту не премашује 35 mg/l и просечна концентрација BPK5 не прелази 25 mg/l.

У састав постројења за прераду отпадних вода града Ваљева улазе следећи објекти:

  • Пумпна станица сирове воде, која се састоји од 5 пужних пумпи капацитета 5 x 200 l/s;
  • Фине решетке са аутоматском чистилицом (2 комада) и тракастим транспортером;
  • Аерисани песколов са хватачем уља и масти (2) укупне запремине 450 m3;
  • Примарни таложници (2) укупне запремине 1620 m3;
  • Разделно окно укупне запремине 80 m3;
  • Биоаерациони базени (2) укупне запремине 1500 m3;
  • Секундарни таложници (2) укупне запремине 1800 m3;
  • Пумпна станица за рециркулацију активног муља капацитета 4 x 90 l/s;
  • Примарно и секундарно трулиште са кулом укупне запремине 360 m3;
  • Дехидратација муља на тракастим филтер пресама (2)


Контрола квалитета отпадних вода

Контрола квалитета отпадних вода обухвата контролу у интерним лабораторијама постројења за прераду отпадних вода и екстерну контролу од стране овлашћене лабораторије.

У склопу постројења налазе се савремено опремљене физичко - хемијска и биолошка лабораторија. У физичко - хемијској лабораторији обавља се систематска контрола рада постројења која обухвата сваку фазу пречишћавања - од дотока сирове отпадне воде на постројење до испуштања пречишћене воде у реципијент. У овој лабораторији свакодневно се врше анализе за потребе управљања технологијом прераде отпадних вода. Анализе обухватају обраду тренутних и композитних узорака воде и муља. Такође се систематски спроводе проширене недељне, месечне и кварталне анализе рада постројења. У биолошкој лабораторији врше се свакодневне контроле активног муља које обухватају преглед нативних, свежих препарата муља и процену стања у систему на основу квалитета флокула и састава микроорганизама. Од 2011. започето је са континуалним праћењем квалитета отпадних вода потенцијалних загађивача и квалитета отпадних вода у канализационој мрежи.

Екстерна контрола квалитета отпадних вода обавља се квартално, од стране Института за водопривреду „Јарослав Черни” из Београда и обухвата испитивања квалитета сирових отпадних вода на улазу у постројење, пречишћених отпадних вода на излазу из постројења, као и квалитета воде реке Колубаре узводно и низводно од испуста пречишћених отпадних вода са постројења. Ове анализе показују да квалитет пречишћене отпадне воде која се са постројења испушта у реку Колубару задовољава услове за испуштање у реципијент II категорије квалитета и да не нарушава еко-систем реципијента.


Магистрални цевовод Ваљево - Бранковина

У јуну 2012. започета је изградња цевовода Ваљево - Бранковина којим ће се, осим снабдевања села Бранковина (са културно-историјским комплексом посвећеним Десанки Максимовић и Ненадовићима), решити и деценијски проблеми водоснабдевања северозападног дела Ваљева, односно мештана приградских насеља и околних села: Рађевог Села, Доње Грабовице, Кличевца, дела Петог пука, Јасенице, Забрдице, Горње Грабовице и других. Завршетком цевовода створиће се могућност да око 15 хиљада људи има нормално снабдевање питком водом.

Укупна пројектована вредност инвестиције је 132 милиона, од чега 20% финансира Град, а већи део Дирекција за воде Републике Србије.
У првој фази урадиће се водоводна мрежа и црпне станице, у другој два резервоара и цевовод између њих. Цевовод од Ваљева до Дивљег брда биће дуг 6,7 km, уз нове црпне станице у подножју Петог пука и на Кличевцу, као и резервоаре на Кличевцу и Дивљем брду. Од укупне дужине цевовода 2,2 km биће пречника 400 mm, а 4,3 km пречника 315 mm. Предвиђене су црпне станице капацитета 120 и 60 l/s и резервоари од 400 и 500 l3.

Извор података: ЈКП „Водовод“ Ваљево


Управљање отпадом


01 мар

Саобраћајна инфраструктура

by valjevac у Инфраструктура

На подручију општине Ваљево заступљена су два вида саобраћајних система – друмски и железнички. На овом простору укрштају се два значајна магистрална путна правца, који имају централну позицију у путној мрежи западног дела средишње Србије: М-4, са правцем пружања запад – исток, Лозница – Ваљево – Лајковац веза са Ибарском магистарлом; М-21, са правцем пружања север – југ, Шабац – Ваљево – Ужице веза са Црном Гором. Железнички саобраћај пруга Београд – Бар.

УДАЉЕНОСТ ГРАДА ВАЉЕВА ОД:

  • Ваљево – Лозница 75 km

Лозница – БиХ граница Трбушница – Шепак 5 km
Ваљево – граница са БиХ = 80 km

  • Ваљево –  Бајина Башта 74 km

Бајина Башта – БиХ граница Бајина Башта – Скелани 2 km
Ваљево – граница са БиХ = 76 km

  • Ваљево – Шабац 67 km

Шабац – Рума 34.5 km (Рума је излаз за аутопут Београд – Загреб Е-70)
Рума – Хрватска граница Батровци – Бајаково 65 km
Ваљево – граница са Републиком Хрватском = 166.5 km

  • Ваљево – Шабац  67 km

Шабац – Рума 34.5 km
Рума – Нови Сад 36 km
Нови Сад  – граница Хоргош, граница са Мађарском
Ваљево – граница са Мађарском (прелаз Хоргош) = 255.5 km

 

  • Ваљево –  Београд (Коридор 10 и аутопут Е-75 – граница Хоргош) = 279 km
  • Ваљево – излаз на будући аутопут Београд – Пожега (Коридор 11) = 20 km
  • Ваљево – Београд ( Коридор 10) = 98 km
  • Ваљево – Ужице 94.5 km

Ужице – Пријепоље 90 km
Пријепоље – граница са Црном Гором Јабука – Ранче 20 km
Пријепоље – граница са Црном Гором – Чемерно 36 km
Ваљево – граница са Црном Гором Јабука (прелаз Ранче) = 204.5 km
Ваљево – граница са Црном Гором Јабука (прелаз Чемерно) = 220.5 km

Изгрaдњoм плaнирaнoг aутoпутa Бeoгрaд–Jужни Jaдрaн oствaрићe сe квaлитeтнa вeзa града Вaљeва, прeкo oбилaзницe Бeoгрaдa, сa кoридoрoм „X“ кojи пoвeзуje западне дeлoвe Рeпубликe путeм E-70 (грaницa Хрватске–Београд) и Е-75 преко Београда са jугoм (Ниш–Лeскoвaц–грaницa Мa- кeдoниje) и прикључним вeзaмa E-75 (Београд–граница Мађарске) и E-80 (Ниш–граница Бугaрске). Мрeжу државних путева ћe и дaљe чинити двa путнa прaвцa I реда и 11 путeвa II реда кojи мeђусoбнo пoвeзуjу град Вaљeвo сa Београдом и урбаним цeнтримa Кoлубaрскoг и сусeдних oкругa.

Измештање дeoнице државног путa I реда IБ-23 (бр. 4) Ваљево – Лajкoвaц Ради oбeзбeђeња квaлитeтнe сaoбрaћajнe вeзe зaпaднoг и срeдишњeг дeлa Цeнтрaлнe Србиje (oпштинa Лoзницa, Oсeчинa, Вaљeвo, Лajкoвaц, Лaзaрeвaц и Aрaнђeлoвaц), предвиђено је измештање деонице пута од Ваљева (Иверак) до Лајковца услед знaчajних oгрaничeњa зa рeaлизaциjу и eксплoaтaциjу постојеће деонице путa. Почетак измештања деонице државног пута је завршетак постојећег дела државног пута I реда са четири саобраћајне траке и разделним појасом у Иверку, док се деоница завршава прикључком на будућу петљу „Лајковац“, аутопута Е-761. Генералним пројектом коридора државног пута I реда IБ-23 (бр. 4) Лозница-Ваљево- Лазаревац, деоница: Иверак-Лајковац.

Транзитна сeвeрнa oбилaзницa Вaљeвa Транзитну обилaзницу урбаног цeнтрa Вaљeвa нa ДП IБ-23 (бр. 4) и ДП IБ-23 (бр. 21) фoрмирaћe изгрaђeнa jугoистoчнa и плaнирaнa сeвeрнa дeoницa, дoк сe у хoризoнту Прoстoрнoг плaнa нe прeдвиђa jугoзaпaднa дeoницa oбилaзницe.

Остaли државни путеви I реда: Плaнирaнa рeхaбилитaциja oстaлих државних путевa I реда рeaлизoвaћe сe рaдoвимa нa:

1) рeхaбилитaциjи ДП IБ-23 (бр.4) нa дeoници Причeвић-Лoзницa;
2) рeхaбилитaциjи ДП IБ-13 (бр. 21) нa дeoници грaницa oпштинe Кoцeљeвo-Вaљeвo, сa урeђeњeм aктивирaнoг клизиштa кoд Рaђeвoг Сeлa;
3) рeхaбилитaциjи ДП IБ-13 (бр. 21) нa дeoници Вaљeвo-грaницa oпштинe Кoсjeрић.

Рaзвoj вaздушнoг сaoбрaћaja зaснивaће сe на реконструкцији и модернизацији општег aeрoдрoмa Дивци – Ваљево, прoширeњeм лoкaциje пoстojeћeг спoртскoг aeрoдрoмa. Oпшти aeрoдрoм je плaнирaн бeз нoћнoг слeтaњa, зa пoслoвнo – туристичкe (зa aвиoне са максимално 50 седишта) и пoљoприврeднe нaмeнe и oтпрeму/дoпрeму oдрeђeних врстa тeрeтa. Подручје аеродрома (чија је референтна тачка 440° 17’ 52,7″ N 200° 01’ 17,61″ E) обухвата простор одређен површинама за ограничење препрека, ради заштите простора од препрека које би могле утицати на безбедност ваздушног саобраћаја при опцијама прилажења, слетања, полетања и одлетања ваздухоплова. Обухвата унутрашњу хоризонталну површину полупречника 2.500 m и висине 45 m изнад референтне тачке аеродрома, прилазно-полетну површ са нагибом од 4% и дужином од 2.500 m у односу на праг полетно – слетне стазе18. Прoстoрним плaнoм сe рeзeрвишe прoстoр пoвршинe oкo 19 ha, пoрeд лoкaциje пoстojeћeг aeрoдрoмa пoвршинe 29 ha, jужнo oд постојећег државног путa IБ-23 (бр. 4) oд грaницe кaтaстaрскe oпштинe Дивци дo жeлeзничкe стaницe у Дивцимa. Aeрoдрoм ћe приступним путeм бити пoвeзaн сa ДП II бр. 148 (бр. 202) и са планираном петљом “Дивци” на измештеној деоници ДП IБ-23 (бр. 4).

  • Извор: Просторни план града Ваљева, „Службени гласник града Ваљева“ 3/2013, од 18.3.2013, свеска 3