Главни економски потенцијал села Ваљевског краја представља пољопривреда – акценат је на воћарству и сточарству и на преради воћа и млечних производа.

Такође предузетништво је у мањој мери заступљено код појединих становника. Виша прерада прехрамбених производа, сеоски туризам, ручна радиност, традиционална текстилна производња и израда сувенира су само неке од активности које су потенцијал, али је потребно још доста рада да постану самоодрживи.

Основни носиоци економског развоја на селу су појединачна пољопривредна газдинства.

Економско стање пољопривредних газдинстава

Најчешћи извор прихода пољопривредних домаћинства у Ваљеву је приход од продаје сопствених пољопривредних производа и производа које су произвели у свом газдинству (77.5%). Свако друго домаћинство има приход од пензије пољопривредне или неке друге (49.8%), док 36.7% наводи приход од запослења ван пољопривреде.  Сви остали извори прихода су навођени у знатно мањем броју.

Домаћинства са 4 и више чланова породице, они који имају виши приход по члану домаћинства – преко 9000RSD, као и они који живе у насељима која су ближе градском центру, чешће него остали наводе приход од запослења ван пољопривреде.

Извори прихода домаћинства и главни приход

Иста је ситуација и кад се издваја један, основни извор прихода, исти редослед прихода: 44.2% приход од продаје сопствених пољопривредних производа наводи приход од запослења ван пољопривреде, 28.8% приход од пензије и 23.4% приходи од запослења ван пољопривреде. Ако све приходе у вези са пољопривредом третирамо заједно (приход од продаје сопствених производа, приход од вршења услуга опремом и механизацијом, наднице за пољопривредне послове и рентирање земљишта и непокретности) добијамо да 45.8% пољопривредних домаћинстава наводи неки од пољопривредних прихода као свој основни.

• Домаћинства где је доносилац одлука жена чешће као главне изворе прихода наводе пензије и приходе од запослења ван пољоприведе.

• Приходи од запослења ван пољопривреде карактеристични су за домаћинства где је доносиоц одлуке лице од 25 до 50 година, као и образованије лице (има макар средњу школу), док су наднице за рад у пољопривреди знатно чешће међу ниже образованим испитаницима.