Ваљевску привреду карактерише, пре свега, металска и пољопривредно-прехрамбена производња. Металски комплекс је био доминантан до деведесетих година, мада ни данас није мање значајан.

Главни подсектори металног и електросектора града Ваљева су металопрерађивачка делатност, машиноградња, производња саобраћајних средстава, електричних машина и апарата, са учешћем у укупном приходу Колубарског округа од 21%. У структури овог сектора (према величини предузећа) доминирају предузетници и мала предузећа.

Годинама, највећи извозници су привредна друштва металског сектора и електроиндустрије, и то: „Горење“, „Инос Балкан“, ХК „Крушик“, „Блист“ и „Елби“. У периоду јануар-децембар 2015. године, „Горење” је било четврти извозник у Републици Србији, са извозом од 179,6 милиона €. Најзначајније групе извозних производа су котлови и машине, производи од гвожђа, челика и алуминијума, као и наменски производи.

Увозни производи који су у периоду јануар-децембар 2015. године били доминантни, су машине и котлови са 14,86 милиона $, гвожђе и челик са 4,58 милона $ и алуминијум и производи од алуминијума са 2,68 милиона $.

Највећи увозници у овом сектору су „Горење“, Урбан Техник („Urban Technics“), „Твик ДИВ“, ХК „Крушик“, „Елби“ и „Блист“.

Производња одеће од текстила, коже и обуће представља значајну производну грану, како на нивоу Србије тако и на нивоу града Ваљева. Увозно је зависна, а извозно орјентисана, радно интезивна, са традицијом на европском и светском тржишту. Производња је организована у малим, средњим и великим предузећима.

У текстилној производњи и преради коже и обуће доминирају капацитети за производњу тканина (вискозне свиле, чарапа и конфекције). Ова грана чини 5% укупне индустријске производње Колубарског округа.

Водеће предузеће у робној размени из ове области јесте „Valy“. У структури извозних и увозних производа у 2015. години најзначајнији извозни производи су одећа и прибор са учешћем од 103,0 милиона $, и извозом од 72,3 милиона $.

Грађевински сектор је веомо важан за функционисање привреде града. Он је повезан са великим бројем привредних делатности (више од 30), чије производе користи као средство за рад или материјал за изградњу и уградњу у грађевинске објекте.

Грађевински сектор града пратимо кроз извођење грађевинских радова-грађевинску оперативу, стамбену привреду и производњу грађевинског материјала.

Производња грађевинског материјала је заснована на бројним природним богатствима квалитетних пескова, кварцног песка, каолина, глине, гранита и камена. Укупно, у грађевинском сектору града послује 77 предузећа, од чега 75 малих и 2 средња. Овај сектор привреде запошљава укупно 876 радника.

У оквиру грађевинског сектора је у 2015. години извезено производа у вредности од 7,6 милиона $. За потребе овог сектора у 2015. години увезено је производа у износу од 34,7 милиона $. Најзначајнији извозници и увозници из ове области су фирме „Аустротерм“ („Austrotherm“), „Четник“ и „Стирокоп“ („Stirocoop“).

Трговина има незаменљиву улогу у процесу интегралне тржишне привреде како у Републици Србији, тако и у граду Ваљеву и његовој укупној привредној структури.

Домаћа трговинска делатност суочава се са великим изазовима, као што су повећана конкуренција на домаћем тржишту, концентрација и преузимање, увођење нових технологија, нови малопродајни формати, електронска трговина и глобализација. Ту су и нови облици пословања-директна продаја потрошачу, продаја на даљину, електронска трговина, као и нове комерцијалне услуге, презентација производа, савети, нове услуге плаћања и испоруке.

У таквим условима издвојиле су се домаће фирме као што су „Еуропром“ и „Жинаса“, и иностране „ИДЕА“ („IDEA“), „Интерекс“(„InterEX“) и „Рода“. Укупно, на територији града, послује око 310 трговина са 1.585 запослених, која чини 34% укупног прихода Колубарског округа.

Услуге смештаја, исхране, административних, помоћних услужних и осталих услужних делатности обавља 63 предузећа, која запошљавају 271 радника.

Туризам и угоститељство располаже смештајним капацитетима у више од 128 објеката (хотела, мотела, одмаралишта), са укупно 2.665 кревета.

Коришћено пољопривредно земљиште (39.958 ха) обухвата 64% територије града и уз повољне климатске услове може бити врло значајан ресурс, како града тако и ширег подручја. У прилог овој тврдњи је структура пољопривредних површина, која показује велику заступљеност воћњака и винограда (8,9%), ливада (10,6%) и пашњака (11,1%).

У последње време, уочљиво је интензивно раслојавање пољопривредних домаћинстава где се издвајају домаћинства која се постепено преоријентишу на интензивну и специјализовану производњу (воћарство: малина, купина, јабука, шљива; сточарство: фарме јунади и свиња; живинарство, као и постепени пораст производње рибе у рибњацима мале и средње величине).

У сектору пољопривреде, шумарства и рибарства послује 35 предузећа са 150 запослених.

У Ваљеву је заступљена примарна прерада дрвета и виши степен финализације производње намештаја и елемената од намештаја, учествујући са око 7% у индустријској производњи Колубарског округа. У 2015. години је извезено намештаја у вредности од око 6,0 милиона $. Овде је углавном реч о извозу из мањих производних капацитета.

 

 

У граду Ваљеву постоје бројни мали капацитети за прераду воћа и поврћа, производњу и прераду меса и млека, алкохолних пића и минералне воде, сточне хране, чајева и прераду дувана. Прехрамбени сектор Ваљева у 2015. години извезао је воћа у вредности 15 милиона $.

ИТ продукцију у Ваљеву чине дистрибутери рачунара и рачунарске опреме, као и произвођачи и дистрибутери рачунарских услуга и рачунарских програма. Број предузећа која се баве информационо-комуникационим технологијама се сваке године повећава. Највећи број предузећа ради у сектору израде софтвера, затим следе предузећа која се баве производњом рачунарских машина и предузећа која се баве телекомуникацијама. Производња рачунара се састоји у састављању рачунарских јединица од увезених компоненти и производње индустријских рачунара који служе за управљање и контролу процеса.

На територији коју покрива град Ваљево је у 2014. години у овом сектору пословало 26 предузећа са 76 запослених лица.

 

Хемијска прерада чини 3% у укупном производном сектору округа. Она обухвата производњу целулозних влакана, свиле, ђубрива, фармацеутских производа, средстава за заштиту биља, производа од пластике, грађевинског стиропора, ПВЦ столарије, амбалаже. Најзначајнији извозни производ од 2012. – 2015. године, у овој области, биле су пластичне масе, у просеку 14,5 милиона $ годишње.

Напајање електричном енергијом

Подручје града Ваљева упућено је на снабдевање електричном енергијом из енергетског система Србије. Електропреносна и дистрибутивна мрежа је развијена и омогућава да се електричном енергијом снабде готово сваки потрошач са овог подручја. Град Ваљево представља значајан електроенергетски чвор и регионални центар у Републици Србији. Преко Ваљева су изграђени далеководи 220 kV на правцу ТЦ Бајина Башта-Ваљево-Обреновац, далеководи који повезују ТЦ Пожега са ТЦ Ваљево и ТЦ Ваљево са ТЦ Зворник и ТЦ Колубара. Основни извор електричне енергије за град Ваљево је ТЦ 220/110 kV снаге 300 МW. Електродистрибутивну мрежу града Ваљева чине и: – главна трафостаница напона 110 kV/35 kV укупне инсталисане снаге 63 MW, – 10 трафостаница 35 kV/10 35 kV/10 kV укупне инсталисане снаге 92 МW, – 500 трафостаница 10 kV/0,4 kV укупне инсталисане снаге 171.56 МW, као и – 80,41 km мреже 35 kV-ог напона, 547,37 km мреже 10 kV-ог напона и 2.219,60 km мреже 0,4 kV-ог напона. Инсталисана снага задовољава садашње потребе потрошача, а напајање из више праваца обезбеђује квалитетно и сигурно снабдевање електричном енергијом.

Јавна расвета

Јавна расвета (стубови, светиљке и сијалице) је у власништву ЈП „Дирекција за урбанизам, грађевинско земљиште, путеве и изградњу Ваљева“, предузећа којег је основао град.  Утрошена електрична енергија за јавно осветљење се плаћа на основу мерења и ове трошкове сноси град у 100% износу. Одржавање јавног осветљења град Ваљево је поверио приватном предузећу „Бос пројект“ из Ваљева. Трошкове одржавања град сноси у 100% износу. Од укупно 45 km главних улица осветљено је 43 km, а од 208 km споредних улица осветљено је 188 km. Свих 5 тргова је осветљено.

Подаци из енергетског биланаса објекта за 2006. и 2009. год.

Укупна фактурисана потрошња електричне енергије (кWh)	2006.	3.491.973,00
	2009.	3.629.119,77
Укупни трошкови за електричну енергију (дин)	2006.	12.406.207,97
	2009.	19.358.256,33
Укупни трошкови одржавања (дин)	2006.	8.302.400,00
	2009.	13.074.595,74
Укупни трошкови (дин)	2006.	20.708.607,97
	2009.	32.432.852,07
Укупна емисија CO2 на бази фактурисанепотрошње електричне енергије (kg)	2006.	2.793.578,40
	2009.	2.903.295,82
Број светиљки по становнику (свет./ст.)	2006.	0,07
	2009.	0,07
Просечна снага светиљке јавног осветљења (kW)	2006.	0,12
	2009.	0,13
Број светиљки по km осветљених улица (свет./km)	2006.	29,40
	2009.	45,91
Потрошња електричне енергије за јавно осветљење по светиљци (kWh god./свет.)	2006.	514,13
	2009.	523,53
Потрошња електричне енергије за јавно осветљење по становнику годишње (kWh god./ст.)	2006.	36,09
	2009.	37,51
Потрошња електричне енергије за јавно осветљење по километру осветљених улица годишње (kWh god./km)	2006.	15.116,77
	2009.	24.033,91
Специфични  годишњи бруто трошак за електричну енергију (2006.)	По светиљци  (дин год./свет.)		1.826,59
	По становнику (дин год./ст.)		128,21
	По km осветљених улица (дин год./km)		53.706,53
Специфични годишњи бруто трошак за одржавање (2006.)	По светиљци  (дин год./свет.)		1.222,38
	По становнику (дин год./ст.)		85,80
	По km осветљених улица (дин год./km)		35.941,13
Специфични годишњи бруто трошак за систем јавног осветљења (2006.)	По светиљци  (дин год./свет.)		3.048,97
	По становнику (дин год./ст.)		214,02
	По km осветљених улица (дин год./km)		89.647,65
Учешће укупних трошкова за јавно осветљење у годишњем буџету града (%)	2006.		2,08
	2009.		2,13
Специфични  годишњи бруто трошак за електричну енергију (2009.)	По светиљци  (дин год./свет.)		2.792,54
	По становнику (дин год./ст.)		200,06
	По km осветљених улица (дин год./km)		128.200,37
Специфични годишњи бруто трошак за одржавање (2009.)	По светиљци  (дин год./свет.)		1.886,12
	По становнику (дин год./ст.)		135,12
	По km осветљених улица (дин год./km)		86.586,73
Специфични годишњи бруто трошак за систем јавног осветљења (2009.)	По светиљци  (дин год./свет.)		4.678,71
	По становнику (дин год./ст.)		335,19
	По km осветљених улица (дин год./km)		214.787,10

 

У систему јавног осветљења града Ваљева 1% је хибридних живиних и компактних флуоросцентних сијалица, 32,1% су живине високог притиска, 66,1% су натријумове високог притиска и 0,8% су метал халогене Регулација укључења / искључења врши се путем подешавања уклопног сата и нема регулације фотометријских параметара. У систему је 92% исправних сијалица док се губици у систему процењују на 12%.

Посматрањем распореда потрошње електричне енергије по месецима за 2009. годину уочава се тренд повећања потрошње у зимским месецима у односу на летње. Пик који одступа од овог тренда јавља се у априлу. Уочава се да су трошкови одржавања највећи у току летњих месеци када су и временски услови за вршење ових радова најповољнији. Овде се мора узети у обзир и утицај буџета локалне самоуправе као специфичног извора финансирања.

Упоређујући индикаторе за 2006. и 2009. годину уочава се повећање просечне снаге светиљки са 0,12 на 0,13 kW, затим повећање броја светиљки по km осветљених улица са 29,40 на 45,91, као и потрошња електричне енергије за јавно осветљење по светиљци са 514,13 на 523,53 kWh god./свет.

Специфични годишњи бруто трошак за електричну енергију 2009. године је већи у односу на 2006. годину, и то значајно код km осветљених улица (дин год./km). Такође, исти је случај и код специфичног годишњег бруто трошка за одржавање и специфичног годишњег бруто трошка за систем јавног осветљења.

Топлотна енергија

ЈКП „Топлана-Ваљево“ је испоручилац топлотне енергије домаћинствима и привреди у граду. Систем је мањим делом даљински, нов је и споро се шири, а већим делом је блоковски (локалне котларнице). У надлежности овог предузећа су нова топлана снаге 30MW (пројектоване 130МW) и 20 котларницa, од чега је половина на мазут а половина на угаљ. Старост ових котларница је од 5 до 50 година, док је просечна старост од 20 до 25 година. Од 2007. године када је изграђена нова топлана на систему је 70 топлотних подстаница укупног капацитета 33 MW. Или другим речима,  прикључено је 3.546 корисника  (станова и домаћинстава), као и 262 корисника пословног простора, што је 220.000 m² грејне површине. У овој фази топлификације угашене су 33 котларнице на чврста и течна горива. Део ових котларница био је у надлежности ЈКП „Топлана-Ваљево“.

На основу достављених података локалних котларница има у 15 основних школа, 2 средње школе, 2 установа културе, 1 установи физичке културе, 1 установи социјалне заштите, 1 установи јавног информисања и 3 јавна предузећа.

Водовод и канализација

Градском предузећу ЈКП „Водовод-Ваљево“ од стране града поверени су послови вршења комуналне делатности пречишћавања и дистрибуције воде и пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода.  У надлежности овог предузећа су изворишта „Пакље“ и „Илиџа“, водозахват из реке Градац, ППВ „Пећина“, ППОВ „Горић“, градска дистрибутивна мрежа,  два сеоска водовода „Прскавац“ и „Кукаљ“, баждарница и одржавање.

Становници Ваљева снабдевају се водом из каптираног врела „Пакље“ одакле се вода преко гравитационог цевовода „Пакље-Пећина“, у дужини 8,2 km, допрема у фабрику за пречишћавање сирове воде „Пећина“. Врело „Пакље“ је типично карстно врело са великим осцилацијама у издашности (120-1000 l/s).

Као прелазно решење за додатне количине воде урађени су водозахват на реци Градац, црпна станица и потисни цевовод Ø 500 mm до постројења за пречишћавање воде „Пећина“, капацитета 300 l/s.

Вода са изворишта „Илиџа“ и данас служи као мање извориште за водоснабдевање Ваљева. Квалитет воде је и без икаквог пречишћавања и дезинфекције изузетан током целе године. Капацитет овог извора је 17.5 l/s.

У току је завршетак бране акумулационог система за водоснабдевање „Ровни“. Висина бране акумулације је 75 m,  а површина акумулације 2,4 km². Ова акумулација поред Ваљева питком водом ће снабдевати општине колубарског региона. Овом акумулацијом обезбеђиваће се и техничка вода за будућу Термоелектрану у Каленићу.

Крајем седамдесетих година прошлог века капацитети расположиве сирове воде су били већи од капацитета постојећег постројења за прераду воде (243 l/s), које је иначе било дотрајало и непоуздано. Све веће потребе града за водом за пиће наметнуле су као приоритетан и ургентан задатак изградњу фабрике воде за пиће на Пећини (ППВ „Пећина“). Фабрика је пуштена у рад 1996. године. Реч је о објекту за пречишћавање воде за пиће капацитета 600 l/s. Укупан капацитет постројења је 6480 m³/h, док је капацитет изведене прве фазе 2160 m³/h. Пречишћавање воде обухвата бистрење, таложење, филтрирање и дезинфекцију. Овим процесима се уклањају суспендоване минералне и органске материје. Комплетан технолошки процес је аутоматизован и компјутерски контролисан.

ЈКП „Водовод-Ваљево“ са водом снабдева око 60.000 становника. Систем обухвата 230 km водоводне мреже са 7 резервоара запремине 5160 m³ и 142 km канализационе мреже са 80% повезаности корисника на канализациони систем. Највећи део канализационе мреже чине пластичне цеви (70%).

Ваљево је град који је први у Србији схватио значај прераде отпадних вода и заштите водотокова, у овом случају реке Колубаре, па је још 1965. године урађен пројекат механичког и биолошког пречишћавања са анаеробном стабилизацијом муља у оквиру ФПОВ „Горић“. Иако је овај систем радио задовољавајуће био је малог капацитета па је 1982. године урађен пројекат који је реализован 2002. године. Капацитет ФПОВ „Горић“ повећан је са тадашњих 500 l/s на данашњих 975 l/s. ФПОВ „Горић“ чине пумпна станица са пужним преносом и предтретманом, аутоматска решетка, систем аерисања отпадне воде, дуваљке за еарацију, примарни таложник, базен за аерацију, секундарна таложница и дигестор.