Народни музеј Ваљево
Народни музеј у Ваљеву је 1951. године основала тадашња Општина Ваљево. Народни музеј у Ваљеву је музеј комплексног типа. Својом делатношћу покрива територију Колубарског округа – град Ваљево и општине: Осечина, Мионица, Лајковац, Уб и Љиг.
Истовремено, поред активности заштите културне баштине, опште културолоших и васпитно-образовних задатака, ваљевски музеј отвара и четврти пут свога деловања – развој културног туризма. У оквиру издавачке делатности, од 1959. године Музеј је објавио бројне публикације посвећене историји и култури ваљевског краја – монографије, студије, истраживања, водиче музејских поставки, и друго.
Стална изложба ваљевског музеја представља несвакидашњи времеплов настао комбинацијом класичних начина музејске презентације и модерних метода амбијенталне и догађајне реконструкције, обогаћених употребом савремене сценографске мултимедијалне технологије. То је прва српска стална поставка за XXI век: ”Трећа димензија прошлости – поглед из будућности.”
Посредством непоновљивих експоната, изванредних амбијенталних реконструкција и савремене технологије, вратите се у прошлост и доживите трећу димензију прохујалих векова. А у музејској сувенирници Вам се нуди велики избор пригодних сувенира, док у музејском кафе клубу можете предахнути и сабрати утиске.
Музејско друштво Србије је Народном музеју у Ваљеву доделило плакету Михаило Валтровић за најбољу музејску установу у Србији у 2005. и 2008. години. Сталне поставке Народног музеја Ваљево су најпосећенији музејски простори на затвореном у Србији.
Народни музеј Ваљево је 2012. године награђен Туристичким цветом, највишим националним признањем које за допринос развоју туризма даје Туристичка организација Србије.
Муселимов конак
Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву, изграђена у XVIII веку. У време када је саграђен, налазио се у склопу комплекса зграда турске администрације. Међутим, основни историјски значај овог објекта представља чињеница да је то једини материјални остатак директно повезан са Сечом кнезова, која је била непосредни повод за Први српски устанак.
Почетком 1804. године у његовом подруму су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, и одатле су 4. фебруара изведени на губилиште. Након тога, њихове главе су биле јавно изложене на крову ове зграде. Том приликом турски војници су широм Србије убили више десетина виђенијих грађана, али су Алекса и Илија постали симболи Сече кнезова, а Муселимов конак је запамћен као место одакле је посејано семе слободе.
Данас се у подруму овог здања налази музејска поставка посвећена Сечи кнезова, док се у приземљу налази изложба посвећена Првом и другом српском устанку.