Народни музеј Ваљево

Народни музеј у Ваљеву је 1951. године основала тадашња Општина Ваљево. Народни музеј у Ваљеву је музеј комплексног типа. Својом делатношћу покрива територију Колубарског округа – град Ваљево и општине: Осечина, Мионица, Лајковац, Уб и Љиг.

Истовремено, поред активности заштите културне баштине, опште културолоших и васпитно-образовних задатака, ваљевски музеј отвара и четврти пут свога деловања – развој културног туризма. У оквиру издавачке делатности, од 1959. године Музеј је објавио бројне публикације посвећене историји и култури ваљевског краја – монографије, студије, истраживања, водиче музејских поставки, и друго.

Стална изложба ваљевског музеја представља несвакидашњи времеплов настао комбинацијом класичних начина музејске презентације и модерних метода амбијенталне и догађајне реконструкције, обогаћених употребом савремене сценографске мултимедијалне технологије. То је прва српска стална поставка за XXI век: ”Трећа димензија прошлости – поглед из будућности.”

Посредством непоновљивих експоната, изванредних амбијенталних реконструкција и савремене технологије, вратите се у прошлост и доживите трећу димензију прохујалих векова. А у музејској сувенирници Вам се нуди велики избор пригодних сувенира, док у музејском кафе клубу можете предахнути и сабрати утиске.

Музејско друштво Србије је Народном музеју у Ваљеву доделило плакету Михаило Валтровић за најбољу музејску установу у Србији у 2005. и 2008. години. Сталне поставке Народног музеја Ваљево су најпосећенији музејски простори на затвореном у Србији.

Народни музеј Ваљево је 2012. године награђен Туристичким цветом, највишим националним признањем које за допринос развоју туризма даје Туристичка организација Србије.

Муселимов конак

Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву, изграђена у XVIII веку. У време када је саграђен, налазио се у склопу комплекса зграда турске администрације. Међутим, основни историјски значај овог објекта представља чињеница да је то једини материјални остатак директно повезан са Сечом кнезова, која је била непосредни повод за Први српски устанак.

Почетком 1804. године у његовом подруму су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, и одатле су 4. фебруара изведени на губилиште. Након тога, њихове главе су биле јавно изложене на крову ове зграде. Том приликом турски војници су широм Србије убили више десетина виђенијих грађана, али су Алекса и Илија постали симболи Сече кнезова, а Муселимов конак је запамћен као место одакле је посејано семе слободе.

Данас се у подруму овог здања налази музејска поставка посвећена Сечи кнезова, док се у приземљу налази изложба посвећена Првом и другом српском устанку.

Модерна галерија Ваљево

Модерна галерија Ваљево је од свог оснивања 1987. једна од водећих у Србији, са изложбама најрепрезентативнијих сликара 20. века. У њеној сталној поставци су презентирани радови еминентног сликара, академика Љубе Поповића, Ваљевца који живи и ради у Паризу. У програму тематских изложби галерије су заступљена дела сликара Медијале и сликара фантастичног правца као наследника Медијале.

Налази се у строгом центру града поред зграде ваљевске гимназије.

Интернационални уметнички студио „Радован Мића Трнавац“

Интернационални уметнички студио „Радован Мића Трнавац“ основан је 1997. године. Налази се у реновираној згради која има обележја српске архитектуре с краја XIX века. У склопу Студија налазе се: стан , атеље и галерија.

Галерија има свој уметнички савет састављен од угледних културних радника, два историчара уметности и једног уметника. Уметнички савет позива реномиране уметнике из целог света да буду гости Студија, а основни критеријум су уметничке вредности. Галерија организује самосталне и групне изложбе.

Од оснивања Студија, укупно је 104 уметника са свих континената излагало. Пракса је да сваки уметник остави по једну слику, тако да Студио располаже фондом од преко 100 слика. Галерија организује и пратеће програме као што су радионице. Неколико година за редом остварује сарадњу са основним школама кроз пројекат Дечја уметност.

Студио, такође, сарађује са другим сличним институцијама широм света, размењујући гостовања уметника из тих земаља са уметницима из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Македоније и других. Од 2007. године Студио учествује у манифестацији Ноћ музеја.

Галерија 34

Галерија 34 – Градска галерија, која ради у оквиру Центра за културу, смештена у старом делу Ваљева, у Тешњару. У њој се излаже широк дијапазон уменичких дела, а истовремено је и сцена за различита културна дешавања.

Галерија „34“ се налази у центру Ваљева, у Тешњару – старој градској чаршији на десној обали Колубаре.

Тешњар је стари део града Ваљева и је један од његових најупечатљивијих симбола.

Налази се на десној обали Колубаре, стешњен између речног тока и брда.

У XIX веку био је центар Ваљева. Са бројним дућанима и занатским радњама представљао је трговачко-занатску четврт, чаршију.

Тешњар је као ваљевска чаршија опстајао вековима. Мењале су се грађевине и објекти, али не и локација и просторни распоред. Значајније промене нису донели ни каснији векови. Истина, почетком XIX века дошло је до новог, привременог, опадања Ваљева, али се то није одразило на Тешњар, већ на стамбено-административни део насеља на супротној обали Колубаре. Део насеља на левој обали реке је замро и нестао, претворио се у рушевине, а потом у ливаде и ледине, међутим, Тешњар је опстао и цело Ваљево се сабило у његове оквире. Током друге половине XIX века Ваљево се нашло у фази новог успона. Број становника се нагло повећао и град се опет проширио на леву обалу реке, док је стара чаршија опстала, сачувавши старе намене, чак се и продужила даље низ Колубару. На ове начине конзервиран и заштићен практичним потребама, Тешњар опстаје све до половине XX века када, услед нових токова развоја Ваљева, изазваних наглом индустријализацијом, губи своју некадашњу намену, а тиме и значај у оквирима градског живота, и почиње да нагло пропада. То је било време када је слична судбина задесила многе чаршије у Србији, али за разлику од многих које су нестале, Тешњар је бригом Ваљеваца опстао, истина, једно време трошан и рушеван, да би последњих деценија XX века отпочео процес његове рестаурације и конзервације, који и данас траје.

Кула Ненадовића саграђена је у пролеће 1813. године, пред крај Првог српског устанка, а служила је за војне потребе.

Кулу су подигли војвода Јаков Ненадовић и његов син војвода Јеврем, командант Тамнавске кнежине Ваљевске нахије.

После краха Првог српског устанка (1813.), кула се нашла у турским рукама, и на почетку Другог српског устанка (1815.) постала је центар турске одбране Ваљева. Том приликом су у подруму куле били затворени српски таоци. Зато је, после ослобођења Ваљева, Сима Ненадовић наредио да се кула запали. Кулу је 1836. године обновио кнез Милош Обреновић, доводећи је у намену складишта војне опреме.

Након вишегодишње обнове и конзервације, данас је кула културно-историјски споменик под заштитом државе са сталном музејском поставком и један је од симбола града Ваљева.

Надомак Ваљева се налази село Бранковина.

С правом названа „село пуно историје“, Бранковина је своју славу стекла током драматичних историјских збивања у XIX веку, а посебно као родно место и завичај низа личности, значајних за српску историју и културу.

Амбијентална вредност и историјски значај овог места допринели су да Бранковина стекне званични статус „знаменитог места“. Аутентичност амбијента, историјски и  културни значај учинио је овај простор привлачним за посетиоце, за различита културна догађања и манифестације.

Културно-историјски комплекс обухвата, поред цркве Светих арханђела (саграђене 1830. ктиторством Матије Ненадовића) и споменике народног градитељства, међу којима се издвајају 4 собрашице у порти и вајат Љубе Ненадовића, смештен у дворишту једне од најстаријих школа у Србији, саграђене залагањем проте Матије 1834. године. Ту је и школа подигнута 1895. године, у којој је учила наша позната песникиња Десанка Максимовић. У порти храма налазе се гробови породице Ненадовић, заслужне како за историју овог краја тако и за ток најзначајнијих догађаја на почетку XIX века, као и споменик ратницима околних села, палим у ослободилачким ратовима 1912-1918., са ликом краља Петра I Карађорђевића.

У комплексу је подугнута и реплика куће Ненадовића, као зачетак даљег развоја овог својеврсног музејског комплекса на отвореном.

Народни музеј Ваљево је са својим сталним поставкама стално присутан у оквиру историјског спомен комплекса Бранковина, од 1984. године.

Прво је у старој, „Протиној“ школи јoш 1984. године, поводом 180-те годишњице Првог српског устанка постављена музејска изложба о развоју школства и просвете у то време. Ту се налазе и реконструкције школске зборнице и учионице, са рукописним књигама, уџбеницима и училима, као и експериментална музејска радионица „Учионица кроз векове”.

У другој школској згради, која са пуно разлога носи назив ”Десанкина школа” налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу Десанке Максимовић. У вајату породице Ненадовић реализована је пригодна етно поставка, док је стара школска писарница у функцији музејске сувенирнице.

Манастир Ћелије

Манстир Ћелије се налази на левој обали реке Градац на подручју села Лелић у близини Ваљева (5 km). Данашњи материјални остаци манастирског комплекса су настали у XIX веку и касније.

Како је манастир у току Првог српског устанка постао војна болница, Турци су га запалили 1810. године. Обновљен је одмах следеће године и дозидана је припрата и кубе. Звоник је 1926. постављен на северној страни цркве. Лево од цркве у правцу олтара налази се гроб Илије Бирча­нина ”оборкнеза испод Медведника” кога су турске дахије погубиле на колубарском мосту у Ваљеву 1804.

Манастир је такође познат по знаменитом теологу Јустину Поповићу, доктору филозофије који је био духовник у манастиру од 1948. па до своје смрти 1979. године. Његов гроб налази се на јужној страни олтара. Архимандрит Јустин који је канонизован у светитеља је аутор бројних студија о православљу и један од оснивача Српског филозофског друштва.

Манастир Лелић

Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића. Црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоник и црквени дом. Живопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библијским догађајима. Мошти Владике Николаја су 12. маја 1992. године пренете из манастира Свети Сава у Либертвилу, Илиноис, САД, у Лелићку цркву. У кругу манастирског комплекса 1991. године отворен је музеј, посвећен сећању на светог Владику Николаја, једног од највећих умова Српске Православне цркве.

Манастир Пустиња

Манастир Пустиња налази се на улазу у Пустињску клисуру коју је река Јабланица усекла у северозападне обронке ваљевских планина. Ово свето место, несагледиво са пута и реке, заклоњено стрмим, шумовитим падинама планине Орловаче са северне и Беле стене са јужне стране у потпуности је оправдало име које му је дато. Удаљен од насеља у околини на око три километра, окружен густом шумом, скучен, заравњен плато пружио је идеалне услове за подизање сакралног седишта које чува и расејава хришћанску православну духовност.

Манастирски храм је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и легенда каже да је настао у време Српског краља Драгутина у XIII веку.

Неприступачност и скривеност овог манастира обезбедила му је релативно мирну егзистенцију у време турске владавине, тако да су фреске у унутрашњости цркве веома добро очуване.

Налази се у непосредној близини Ваљева (7 km) на путу за Поћуту и Бајину Башту. припада селу Златарић. Црква манастира Јовања је највероватније подигнута крајем XV или почетком XVI века. Припрата је дозидана 1706. када је цео манастир обновљен захваљујући ктиторству браће Витановић, Јовану и Јевти.

У првој половини XVIII века у манастиру је постојала богословска школа. Турци су 1788. запалили манастир.

Старији живопис (из XVII века) цркве Св. Јована је обнављан неколико пута. Композиција Христовог Распећа на северном зиду издваја се својом монументалношћу. Представа Благовести налази се на источном луку на простору испод кубета, а значајно оштећена фреска, Крштење Христово, на јужном зиду.

Храм Васкрсења Господњег

Храм Васкрсења Господњег се налази у ширем центру Ваљева, на ушћу реке Градац у Колубару. Храм је посвећен Господу Исусу Христу, односно његовом Васкрсењу. Други је по величини храм у Србији, одмах после Храма Светог Саве на Врачару. Под кров храма може да стане више од 2.000 верника. Храм је изграђен у српско-византијском стилу, а пројектовала га је архитекта Љубица Бошњак из Београда. Његова дужина је 46 m, ширина 24 m, а висина 47 m. Приземље храма има површину 978 m², галерија 229 m².

Ваљевска црква

Ваљевска црква, посвећена Покрову Пресвете Богородице изграђена је у периоду од 1836. до 1856. године. Понела је име капеле која се налазила уз ваљевски двор Јеврема Обреновића, тадашњег заповедника Ваљевске и Шабачке нахије. Припреме за градњу су отпочеле, по налогу кнеза Милоша Обреновића лета 1832. године. Велики дуборезни иконостас класицистичког типа су 1866. године осликали Милија и Никола Марковић, а фреске са ликовима српских светитеља монах Никодим Бркић, средином XX века. Уз храм је подигнут, према пројекту архитекте Божидара Петровића велики црквени дом. Поред овог велелепног, великог црквеног дома постоји и један мањи, затим епископски конак, станови за црквењаке, продавница и палионица свећа. При храму постоји „Братство Православне Народне Хришћанске Заједнице „Часног и Животворног Крста Господњег“, основано 1967. године. При храму Покрова Пресвете Богородице је и седиште Православног Црквеног Радија ваљевске епархије „Источник“, који почев од 16. новембра 2008. године, редовно емитује овај програм. Црква се налази у центру града.

Црква Успења Богородице у Петници

Црква је сазидана 1866. године на месту старије грађевине. Конципирана је као једнобродна грађевина, подељена на припрату, над чијим је западним делом звоник обновљен 1926. године, наос и олтар који се завршава полукружном апсидом. Локалну особеност представљају бочно усмерене нише протезиса и ђаконикона. Засведен је полуобличастим сводом са ојачавајућим луцима, по угледу на узоре рашког градитељства. Скромну фасадну декорацију чине пар хоризонталних кордонских венаца, смештених високо, готово уз поткровне венце двосливног крова и профилисани лучни оквири седам пространих прозорских отвора. Иконостасна преграда је рад непознатог мајстора из друге половине 19. века. У цркви се чувају царске двери рађене 1839. године за старију црквену грађевину, рад Георгија Бакаловића, чији је допринос ослобађању црквеног сликарства од превласти зографа изузетно значајан. Складан и пропорционалан, споменик културе представља значајан пример сакралне архитектуре ваљевског краја у другој половини XIX века.

Црква Светог Георгија

Црква посвећена Светом великомученику Георгију налази се у Новом насељу у црквеној општини Ново Ваљево. Саграђена 2000. године. Ктитори цркве су ваљевски привредници браћа Видоје и Владислав Вујић.

Црква Брвнара, Миличиница

У средишту села Миличинице налази се црква брвнара подигнута у временском интервалу од неколико година: започета 1791., споља завршена 1792., док су радови на унутрашњем уређењу трајали до 1794. године.

Брвнара има уобичајену основу са припратом, наосом, полукружном олтарском апсидом, галеријом изнад припрате и полукружни трем на западној страни. Кров је покривен кратком шиндром. Храм је богат дуборезном декорацијом која је присутна на вратима, довратницима и надвратницима, као и на преградама које одвајају наос од олтара, као и наос и припрату. Богатство декорације, као и прецизност израде како грађевине, тако и декорације, главне су вредности овог храма. Престоне иконе које су део некадашњег иконостаса из година градње храма су дело неког од виђенијих уметника из Хаџи-Рувимове дружине.

Јужно од брвнаре у порти је подигнута црква од тврдог материјала која је преузела улогу активног храма, док стара брвнара више није у функцији.