Клисура реке Градац, налази се на територији града Ваљева, од кога је удаљена 1 km у правцу југа.

Клисура је један је од најатрактивнијих простора у овом делу Србије. Маркантних димензија, са честим вертикалним одсецима и динамичном морфологијом, већим бројем подземних и површинских облика крашке ерозије и бројним меандрима спада у ред најживописнијих клисура у Србији.

Велике површине под шумом на простору око клисуре, део су њеног изворног амбијента, а чисте воде Градца, њен највећи украс. Посебну драж овом подручју дају и мање амбијенталне целине са специфичним и врло вредним пејзажним карактеристикама и станишта већег броја ретких биљних и животињских врста.

У претежно мешовотим листопадним шумама овог подручја своја станишта има велики број птица, као што су на пример: зеба, мишар, јастреб, кокошар; многе врсте глодара: јеж, пух орашар, шумски пух, веверица, риђа волухарица, а од ловне дивљачи: срна, дивља свиња, зец, лисица, куна златица, куна белица, препелица, јаребица, камењарка. Последњих година забележено је и присуство веома ретке врсте сисара – видре, за коју се претпостављало да је ишчезла са ових простора. Присуство видре указује на богат и разноврстан живи свет у води. У реци живи 10 аутохтоних и 1 интродукована врста риба (поточна пастрмка, липљан, клен…). Посебну вредност подручја чини и хидролошки феномен Градачко врело.

Поред природних лепота, ово подручје се одликује бројним културним споменицима, који сведоче о присуству човека на овим просторима од палеолита, преко римског периода и средњег века до данас.

О прошлим временима сведоче:

• манастир Ћелије,
• Лелићка воденица,
• Висока пећина,
• Каструм,
• остаци средњовековног утврђења у атару села Бранговић…

док бројни видиковци данас омогућују да се погледа и даље и шире, у околину клисуре.

Због особених пејзажних карактеристика и природних реткости и вредности, подручје клисуре реке Градац заштићено је као предео изузетних одлика.