Храм Васкрсења Господњег

Храм Васкрсења Господњег се налази у ширем центру Ваљева, на ушћу реке Градац у Колубару. Храм је посвећен Господу Исусу Христу, односно његовом Васкрсењу. Други је по величини храм у Србији, одмах после Храма Светог Саве на Врачару. Под кров храма може да стане више од 2.000 верника. Храм је изграђен у српско-византијском стилу, а пројектовала га је архитекта Љубица Бошњак из Београда. Његова дужина је 46 m, ширина 24 m, а висина 47 m. Приземље храма има површину 978 m², галерија 229 m².

Ваљевска црква

Ваљевска црква, посвећена Покрову Пресвете Богородице изграђена је у периоду од 1836. до 1856. године. Понела је име капеле која се налазила уз ваљевски двор Јеврема Обреновића, тадашњег заповедника Ваљевске и Шабачке нахије. Припреме за градњу су отпочеле, по налогу кнеза Милоша Обреновића лета 1832. године. Велики дуборезни иконостас класицистичког типа су 1866. године осликали Милија и Никола Марковић, а фреске са ликовима српских светитеља монах Никодим Бркић, средином XX века. Уз храм је подигнут, према пројекту архитекте Божидара Петровића велики црквени дом. Поред овог велелепног, великог црквеног дома постоји и један мањи, затим епископски конак, станови за црквењаке, продавница и палионица свећа. При храму постоји „Братство Православне Народне Хришћанске Заједнице „Часног и Животворног Крста Господњег“, основано 1967. године. При храму Покрова Пресвете Богородице је и седиште Православног Црквеног Радија ваљевске епархије „Источник“, који почев од 16. новембра 2008. године, редовно емитује овај програм. Црква се налази у центру града.

Црква Успења Богородице у Петници

Црква је сазидана 1866. године на месту старије грађевине. Конципирана је као једнобродна грађевина, подељена на припрату, над чијим је западним делом звоник обновљен 1926. године, наос и олтар који се завршава полукружном апсидом. Локалну особеност представљају бочно усмерене нише протезиса и ђаконикона. Засведен је полуобличастим сводом са ојачавајућим луцима, по угледу на узоре рашког градитељства. Скромну фасадну декорацију чине пар хоризонталних кордонских венаца, смештених високо, готово уз поткровне венце двосливног крова и профилисани лучни оквири седам пространих прозорских отвора. Иконостасна преграда је рад непознатог мајстора из друге половине 19. века. У цркви се чувају царске двери рађене 1839. године за старију црквену грађевину, рад Георгија Бакаловића, чији је допринос ослобађању црквеног сликарства од превласти зографа изузетно значајан. Складан и пропорционалан, споменик културе представља значајан пример сакралне архитектуре ваљевског краја у другој половини XIX века.

Црква Светог Георгија

Црква посвећена Светом великомученику Георгију налази се у Новом насељу у црквеној општини Ново Ваљево. Саграђена 2000. године. Ктитори цркве су ваљевски привредници браћа Видоје и Владислав Вујић.

Црква Брвнара, Миличиница

У средишту села Миличинице налази се црква брвнара подигнута у временском интервалу од неколико година: започета 1791., споља завршена 1792., док су радови на унутрашњем уређењу трајали до 1794. године.

Брвнара има уобичајену основу са припратом, наосом, полукружном олтарском апсидом, галеријом изнад припрате и полукружни трем на западној страни. Кров је покривен кратком шиндром. Храм је богат дуборезном декорацијом која је присутна на вратима, довратницима и надвратницима, као и на преградама које одвајају наос од олтара, као и наос и припрату. Богатство декорације, као и прецизност израде како грађевине, тако и декорације, главне су вредности овог храма. Престоне иконе које су део некадашњег иконостаса из година градње храма су дело неког од виђенијих уметника из Хаџи-Рувимове дружине.

Јужно од брвнаре у порти је подигнута црква од тврдог материјала која је преузела улогу активног храма, док стара брвнара више није у функцији.