Највеће површине под воћњацима простиру се на подручју западне Србије. Други по величини су воћарски засади ваљевског краја, који се простиру на површини од 5.657 ха са највећим уделом екстезивних засада воћа.

Дуга традиција гајења воћа уз изузетно повољне земљишне (благо побрђе и припланински део, надморске висине од 200 – 800 метара, могућност вертикалног распореда воћних врста, избор најповољнијег положаја и експозиције за сваку воћну сорту) и климатски услови (просечна количина падавина од 750 мм) пружају могућност за суво воћарство, у вишим пределима за све континенталне врсте воћа и винове лозе.

Шљива је доминантна врста и заузима површине под засадима од 4.006 ха. Србија је други произвођач шљиве у свету, а град Ваљево је један од већих произвођача у Србији. Ракија од шљиве, произведена по традиционалној технологији уз коришћење савремених технолошких знања, шљивовица, је један од симбола Западне Србије и производ по ком је регион препознатљив. Значајан је удео сушене шљиве, као и производа од прераде сирове шљиве (компоти и џемови).

Ваљевско малиногорје простире се на око 1.000 ха и заузима важну производну област Западне Србије.

Купина, по чијој производњи је Србија заузела високо 4. месту у свету, последњих двадесетак година доживљава експанзију, захваљујући, пре свега, погодним земљишно-климатским условима и адекватном сортименту. Заузима површину од 432 ха територије.

Од језграстих воћних врста, ваљевско подручје погодује засадима ораха који се углавном саде екстезивно, а површина од 146 ха убраја територију коју покрива град Ваљево на прво место по производњи овог воћа.

Погодни природни услови и системске мере Владе са подстицајима доприносе да се виноградарство последње деценије интензивно развија, што је резултирало отварањем нових винарија и мапирање Ваљева у пројекту „Путеви вина Србије“.

На територији коју покрива град Ваљево, значајни су капацитети за прераду воћа и извоз. Најзначајнији извозни производи су: замрзнута малина и купина, сокови, концентрати, сува шљива, пиреи и џемови.

Структура воћарске производње

Структура биљне производње

Корисни линк:

• Пољопривредна саветодавна и стручна служба Ваљево

Сточарство представља основу за успешност целокупне пољопривредне производње. Предиспозиције у погледу расположивих површина за производњу хране за животиње и у погледу дуге и стабилне традиције сточарства, указују на позитивне могућности овог краја, међутим недостатак предвидиве и дугорочне националне политике у овој области довео је до низа структуралних проблема и кризе у свим гранама сточарства.

Сточни фонд (Попис пољопривреде 2012)

Врсте животиња које је домаћинство поседовало и продавало у последње 2 године

• Говедарство је најразвијенија грана сточарства у селима Ваљева. Број грла говеда је у паду последње деценије, а до значајног смањења броја крава, дошло је код малих и средњих газдинстава која нису у могућности да се даље развијају за тржишну производњу млека. Носиоци говедарске производње остају фармери који имају већи број грла, јер су једноставно везани постојањем објеката, механизације и кредитним аранжманима за млекаре.
  Важно је знати да је млеко сектор који доноси највишу вредност примарне производње а да се знатна количина млека не предаје млекарама, већ се прерађује у традиционалне млечне производе.
  Производња меса је такође суочена са структурним проблемима, без јасне и предвидљиве националне политичке подршке према овом сектору. Парадокс је да овај сектор има једну од највећих шанси у даљем поступку приближавања ЕУ, али ће истовремено бити изложен додатним притисцима и захтевима.

• Пољопривредна саветодавна и стручна служба Ваљево

Органска пољопривреда је вид пољопривредне производње најближа екологији и њеним принципима.

Ипак, „органски“ значи више него само производњу без синтетичких материја. Холистичка филозофија и пољопривредни циклус који се одвија на газдинству са што мање спољних утицаја (набавка ђубрива, средстава за заштиту…) су принципи и предуслови за успех органске пољопривреде. Природни ресурси као што су земљиште и вода се користе на еколошки одржив начин и чувају се за будуће генерације.

Агроеколошка наука је одредила неколико различитих начина повећања биодиверзитета на фармама: поликултуре (здруживање усева), агро-шумарство (агросилвикултуре), интензивирање плодореда (повећање биодиверзитета у времену), покровни усеви, еколошке интегралне фарме. Сви ови модели настоје да опонашају природне процесе и стуктуру природних екосистема. Креирајући системе фарми који опонашају природу, оптимизира се коришћење Сунчеве светлости, земљишних хранива и падавина. Користе се комплементарности и синергизми који се добијају различитом комбинациом усева, дрвенастих врста и животиња у њиховом просторном и временском распореду.

Органска пољопривреда доприноси:

• Очувању животне средине уз поштовање традиције, остављајући наслеђе наредним генерацијама
• Правилној исхрани популације и очувању људског здравља
• Развоју сеоске средине

Органска пољопривреда у служби одрживог развоја

Као одговор на еколошку деградацију, погоршање квалитета хране и угрожавање здравља човека, развила се органска-еколошка (биолошка) пољопривреда. За разлику од конвенционалне пољопривреде која је, због примене пестицида и вештачког ђубрива довела до губитка појединих биљних и животињских врста, органска пољопривреда почива на принципима заштите и очувања биљних и животињских врста и животне средине. Циљ органске пољопривреде је да обезбеди биолошку разноврсност и очува заштићена подручја природе.Овај начин производње хране од посебне је важности за одрживи развој руралних подручја и повећање социјалног и економског стандарда и квалитета живота. Принцип одрживог развоја све се успешније примењује у производњи хране. Задовољење потреба постојеће људске популације за храном подједнако је важно као и очување ограничених природних ресурса и животне средине.

Преко половине пољопривредника зна шта је органска производња и шта она подразумева.

На територији града Ваљева, у кaтeгoриjи пoљoприврeдникa дo 50 гoдинa стaрoсти, oних сa срeдњим и вишим oбрaзoвaњeм, кojи живe oд прoдaje сoпствeних прoизвoдa, у нaсeљимa нa прeкo 350m нaдмoрскe висинe и ближe грaдскoм цeнтру, имa вишe oних кojи су зaинтeрeсoвaни за органску пољопривредну производњу.

Пoљoприврeдници кojи су зaинтeрeсoвaни зa oргaнску пoљoприврeду, прe свeгa би гajили пoврћe (38.2%), пaрaдajз (13.5%), пaприку (12.4%), мaлинe (12.4%).

Пoљoприврeдници кojи су зaинтeрeсoвaни зa oргaнску пoљoприврeду истичу дa им je зa пoкрeтaњe oргaнскe прoизвoдњe пoтрeбaн oбeзбeђeн oткуп прoизвoдa (29.2%), сигурнa цeнa прoизвoдa (15.7%) и знaњe / eдукaциja у oргaнскoj прoизвoдњи (14.6%).

ПРОЦЕНАТ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ПРОИЗВОЂАЧА ЈЕ ДОВОЉАН ДА БИ СЕ ПРЕСТИГАО ПРОСЕК ПРОИЗВОЂАЧА ОРГАНСКЕ ХРАНЕ У ЕУ. СТРАТЕГИЈА ЈЕ КРОЗ НЕКОЛИКО ПРОЈЕКАТА ПОДРЖАЛА РАЗВОЈ ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У ВАЉЕВУ. 

Еколошка функција пољопривреде Ваљева биће све наглашенија због њене одговорнoсти за очување квалитета природних ресурса у руралним срединама.

Захваљујући очуваној животној средини и стратешким правцима развоја, град Ваљево је опредељен да улаже у органску производњу хране, што је утицало да намена земљишта око будуће акумулације бране Стубо-Ровни, површине 104 km² буде искључиво за ту врсту производње.

Корисни линкови:

• Закон о органској производњи
• Инструкција о извозу производа на EU тржиште
• Органска пољопривреда у Србији 2014
• Органска производња и климатске промене
• Овлашћење
• Правилник контроле сертификација
• Скраћење
• Списак произвођача органских производа
• Списак овлашћених контролних организација за сертификацију
• Органска производња у воћарству

Схватање туризма је углавном везано за град и планине, међутим, подручје града Ваљева располаже значајним природним, економским, историјским и културним потенцијалима за развој руралног туризма.

Рурални туризам се почео развијати у овом крају пре 20-30  година. Након првобитног узлета и развоја сеоских газдинстава за пружање услуга у овој делатности, последњих година је дошло до опадања броја газдинстава која се баве овом делатношћу. Један од разлога је што нису имали подршку за своје програме ни од државних ни од локалних програма развоја, при чему се пред њих постављају све виши стандарди и захтеви које морају да испуне. Међутим, квалитетном организацијом кадрова из своје локалне заједнице може се знатно унапредити квалитет услуга и омогућити категоризација објеката.Тренутна туристичка понуда се базира на природним ресурсима Ваљевских планина и околине Ваљева као и на самом граду. И поред познатих капацитета ван града и манифестација које пропагирају село, понуда руралног туризма и сеоских домаћинстава је недовољна. Понуда руралног туризма се може поделити на:

• прави рурални туризам – пољопривредна газдинства која се баве туризмом као додатном или основном активношћу и на тај начин пласирају своје пољопривредне производе
• пословни рурални туризам – новоизграђени комплекси где додир са селом, у већини случајева, није примаран.

Имајући у виду улогу руралног (сеоског) туризма у укупној туристичкој понуди, промене у структури тражње туристичких конзумената са еколошким концептом важности здраве животне средине и значајан пораст броја туриста који се укључују у овај облик туризма, рурални туризам и у оквиру њега екотуризам је један од приоритета туристичког развоја ваљевског краја уз поштовање принципа одрживости и могућности за интеграцију:

1. Руралног развоја (економског, социјалног и инфраструктурног),
2. Туризма,
3. Менаџмента ресурса и
4. Менаџмента заштићених области

Еколошка функција пољопривреде Ваљева биће све наглашенија због њене одговорности за очување квалитета природних ресурса у руралним срединама.

На територији Града Ваљева постоји 21 регистрован објекат за смештај (домаћа радиност) у сеоским срединама, а документа о категоризацији објеката и смештаја се налазе у менију Туризам.

Гости су углавном из великих центара попут Београда и Новог Сада али и инострани гости постају све чешћи. Уобичајени су гости у породичној варијанти док су индивидуални посетиоци знатно ређи. Тренд који се уочава последњих пар година је и повећан број инвеститора у области тзв. пословног руралног туризма. Развој руралног туризма је значајан што пружа могућност за развој ванпољопривредних активности на селу, попут угоститељства, предузетничких идеја…За развој руралног туризма посебан значај има Просторни план подручја посебне намене слива водоакумулације „Стуборовни“.

НАПОМЕНА: Детаљна анализа и препоруке за развој сеоског туризма се налазе у документу Ревизија локалне стратегије за одрживи развој града Ваљева – развој руралног туризма који је израђен под покривитељством UNDP агенције Уједињених Нација у оквиру пројекта „Одрживи туризам у функцији руралног развоја“.

РАЗВОЈ СЕОСКОГ ТУРИЗМА ИМА ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ ЗА УКУПНИ РУРАЛНИ РАЗВОЈ ВАЉЕВА. С ТОГА ЈЕ И ИЗДВОЈЕН У ОКВИРУ ОПШТЕГ ЦИЉА – ДИВЕРЗИФИКАЦИЈА ДЕЛАТНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА. ПЛАНИРАНЕ КОНКРЕТНЕ АКТИВНОСТИ СЕ ОДНОСЕ НА: ИСТРАЖИВАЊЕ ТУРИСТИЧКОГ ТРЖИШТА ЗА СЕОСКИ ТУРИЗАМ, УЛАГАЊЕ У ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ, РАЗВОЈ И ЈАЧАЊЕ ЛОКАЛНИХ АКЦИОНИХ ГРУПА, СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ТУРИСТИЧКОГ ПРОИЗВОДА, СТАЛНО УНАПРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЈАЧАЊЕ ПОНУДЕ У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ И ПРОМОЦИЈУ И ОЧУВАЊЕ КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ.