19 апр

Локални центри за окупљање

Локални центри за окупљање

Готово у самом центру Ваљева налази се парк, уређен од стране Друштва за улепшавање Ваљева почетком XX века. Његове зелене површине красе скулптуре познате српске вајарке Виде Јоцић. Он уједно представља и почетак једног дужег пешачког итинерера (пешачке маршруте), јер се на њега наставља стаза која води кроз парк – шуму Пећина .

Tешњар је стари део града, изграђен још у турско време.Налази се стешњен између корита реке Колубаре и брда, па се претпоставља да је тако и добио назив. Са бројним дућанима и занатским радњама представљао је трговачко-занатску четврт, чаршију, а у њему се и даље налази већи број занатских радњи, захваљујући којима се може осетити дух старих времена.

T ридесетих година 19. века, када је почео нови период у развоју града,
на иницијативу кнеза Милоша Обреновића, на левој обали Колубаре, почела је да се развија нова, трговачко-занатска четврт, као европска паралела орјенталном Тешњару, данашња улица Кнеза Милоша. Подизањем трговачких и угоститељских објеката, занатских радњи, а потом и хотела „Секулић“ и „Гранд“, ова улица је све више добијала на свом значају и постајала језгро градског живота, али и даљег развоја Ваљева.

Град Ваљево има бројне установа културе, а неке од њих су: Историјски Архив, Библиотека, Центар за Културу, Музеј, Завод за заштиту споменика, Модерна галерија. Такође град обилује богатим уметничким животом и бројним културним манифестацијама.

НАРОДНИ МУЗЕЈ ВАЉЕВО

Зграда музеја подигнута је 1870.године и у њој су биле смештене основна школа и гимназија. Данас је то модеран музеј, са сталном поставком за 21.век :„Трећа димензија прошлости-поглед из будућности, која вас води кроз прошле векове и открива богату прошлост ваљевског краја.

 

 

MУСЕЛИНОВ КОНАК

Муселимов конак је најстарија сачувана грађевина у Ваљеву, изграђена у XВИИИ веку. У време када је саграђен, налазио се у склопу комплекса зграда турске администрације. Почетком 1804. године у његовом подруму су били заточени ваљевски кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, који су са тог места, 4. фебруара, изведени на губилиште. Данас се у подруму овог здања налази музејска поставка посвећена Сечи кнезова, док се у конаку налази стална музејска поставка посвећена Првом и Другом српском устанку.

КУЛА НЕНАДОВИЋА

Кула Ненадовића је саграђена у пролеће 1813.године ,а служила је за војне потребе. Кулу су подигли војвода Јаков Ненадовић и његов син војвода Јеврем. После краха Првог српског устанка (1813.), кула се нашла у турским рукама. На почетку Другог српског устанка (1815.), постала је центар турске одбране Ваљева. Том приликом су у подруму куле били затворени српски таоци. Зато је, после ослобођења Ваљева, Сима Ненадовић наредио да се кула запали. Кулу је 1836. године обновио кнез Милош Обреновић. Након вишегодишње обнове и конзервације, данас је Кула културно-историјски споменик, под заштитом државе, са сталном музејском поставком и један од симбола града Ваљева.

 

МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА

Модерна галерија Ваљево је од свог оснивања, 1987. године, једна од водећих галерија у Србији, са изложбама најрепрезентативнијих сликара XX века. У њеној сталној поставци су изложени радови еминентног сликара, академика Љубе Поповића, ваљевца, који живи и ради у Паризу. Њена специфицност је у томе што негује дух медијале. Налаз и се у строгом центру града, поред зграде Ваљевске гимназије, а недалеко од Народног музеја и хотела „Гранд”.

GALERIJA

ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УМЕТНИЧКИ СТУДИО „РАДОВАН ТРНАВАЦ  МИЋА“

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ основан је 1997. године. Налази се у реновираној згради која има обележја српске архитектуре с краја XИX века.

04 мар

Природни ресурси

Природни ресурси

Пољопривредно земљиште (57.786  ha) обухвата око 64% територије Града.

Претежно брежуљкасто – брдовити предели, који се простиру у висинском појасу 250 – 500 метара надморске висине, имају изванредне агроеколошке погодности / потенцијале за производњу квалитетног воћа, меса и млека.Детаљније

04 мар

Локација и тржиште

Локација

Град Ваљево се налази на 44 степени и 16 минута северне географске ширине и 19 степени и 53 минута источне географске дужине. Простире се на 2 256 хектара, на просечној надморској висини од 185 метара. Формиран је на обалама реке Колубаре, у котлини окруженој венцем ваљевских планина. Ваљевски крај има умерено континенталну климу. Град Ваљево се налази у западној Србији и административни је, културни и привредни центар Колубарског округа који обухвата још и општине Мионица, Осечина, Уб, Лајковац и Љиг.

• Према попису из 2011. године, Ваљево има 90.301 становника, од чега је две трећине градско, а једна трећина сеоско становништво.
• Тржиште радне снаге је добро развијено.
• Тржиште Србије броји око 7,5 милиона становника, БиХ и Хрватска 9 милиона становника.

Тржиште

Слободан приступ тржишту, од преко 1.1 милијарде потрошача.
Србија и Ваљево, могу послужити као производни центар за бесцарински извоз на тржиште од више од 1 милијарде људи које укључује Европску унију, Руску Федерацију, САД, Казахстан, Турску, југоисточну Европу, чланове Споразума о слободној трговини и Белорусију. Овај бесцарински режим покрива већину кључних индустријских производа, са само неколико изузетака и годишњих квота за ограничени број робе.

Европска унија: Увоз из Европске уније је бесцарински за већину производа. Нека извозна ограничења су наметнута само на извоз јунетине, шећера и вина у виду годишњих извозних квота.

Руска Федерација: Споразум предвиђа да се роба произведена у Србији, односно роба која има најмање 51% додате вредности у земљи, сматра робом српског порекла и извози се у Руску Федерацију без плаћања царине. Списак производа искључених из Споразума о слободној трговини се ревидира на годишњем нивоу. Од марта 2012. године, листа искључених производа обухвата: живину и јестиви отпад, неке врсте сира, шећер, пенушаво вино, етил-алкохол, дуван, памучно предиво и тканине, неке врсте компресора, тракторе и нова и половна путничка возила.

ЦЕФТА
Поред бесцаринске трговине између земаља чланица, споразум предвиђа акумулацију порекла производа, што значи да се производи који се извозе из Србије сматрају производима српског порекла ако интегрисани материјали воде порекло из било које друге ЦЕФТА земље, Европске уније, Исланда, Норвешке, Швајцарске (укључујући и Лихтенштајн), или Турске, под условом да су такви производи прошли довољну обраду, односно уколико најмање 51% додате вредности производа потиче из Србије (ако је додата вредност већа од вредности материјала употребљених у Србији).

Сједињене Америчке Државе: Трговина са Сједињеним Америчким Државама се спроводи на основу Генералног система преференцијала (ГСП). Америчке трговинске олакшице дају преференцијални бесцарински улазак за отприлике 4.650 производа, укључујући већину готових и полупроизвода и одабраних пољопривредних и основних индустријских производа. Одређена осетљива роба (нпр. већина текстилних производа, производи од коже и обуће) не испуњава услове за бесцарински извоз. Списак квалификованих добара се ревидира и прилагођава два пута годишње, уз допринос индустрија САД-а.

Турска
Фирме из Србије могу да извозе у Турску без плаћања царине. Увоз индустријских производа из Турске је генерално бесцарински, али ће царина за велики број производа бити постепено укинута у току периода од шест година, закључно са 2015.
Царинске дажбине остају на снази за пољопривредне производе.

ЕФТА
Индустријски производи који се извозе из Србије у државе чланице Европске асоцијације за слободну трговину (Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн) су ослобођени од плаћања царине, осим за веома ограничен број производа, укључујући рибу и друге морске производе. Царине за увоз индустријских производа који воде порекло из држава чланица ЕФТА-е ће постепено бити укинуте до 2014. године. Трговина пољопривредним производима је регулисана посебним уговорима са сваком од чланова ЕФТА-е, обезбеђујући узајамне концесије за наведене производе.

Казахстан
Споразум је на снази од 2011. године. Списак изузетака из режима слободне трговине обухвата месо, сир, вино, моторна возила и неколико других група производа.

Белорусија
Постоји само неколико изузетака из режима слободне трговине, укључујући шећер, алкохол, цигарете, као и половне аутомобиле, аутобусе и гуме.

Линк: http://ras.gov.rs/sr/podrska-izvozu/sporazumi-o-slobodnoj-trgovini
Финансијска помоћ потенцијалним инвеститорима, на основу Уредбе Владе Републике Србије, за доделу бесповратних средстава из државног буџета за пројекте у областима производње, услуга које могу бити предмет међународне трговине и истраживања и развоја. Више на: http://ras.gov.rs/sr

04 мар

Зоне опредељене за привредне намене

Na teritoriji grada Valjeva opredeljene su tri lokacije za privredno-industrijske namene površine 230 ha – Industrijska zona “Valjevo”, Industrijska zona „Krušik” i Privredna zona “Beloševac”.

Spisak industrijskih zona i parkova

Br.

Naziv lokacije

Površina (m2)

Vlasništvo (%)

Raspoloživa komunalna infrastruktura

Prosečna cena (€/m2)

ukupno

raspoloživo

privatno

javno

1.

IZ „Valjevo

1.706.896

1.000.000 (procena)

80

20

Saobraćajni položaj i pristupačnost u odnosu na mrežu drumskih i železničkih saobraćajnica, mogućnost vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda, mogućnost priključka na elektroenergetsku i telekomunikacionu mrežu, kao i deponovanja industrijskog otpada.

/

1.a

IZ „Valjevo

Kompleks „Stefil“

142.961

70.139 parcela

/

100

Raspoloživi su prilazni put, atmosferska kanalizacija i električna energija. Mogućnost priključka na vodovod i kanalizaciju.

Zemljište-6,79

2.

IZ „Krušik“

1.100.000

/

/

100

Raspoloživi su prilazni put, atmosferska kanalizacija, električna energija, priključak na vodovod i kanalizaciju.

/

3.

IZ „Gradac“

77.700

77.700

100

0

Mreža prilaznih puteva, električna energija kapaciteta 6 Mwh, gradska voda, postrojenje za tehničku vodu, kanalizacija i postrojenje za preradu otpadnih voda .

/

04 мар

Индустријска зона „Ваљево“, „ИЗ Стефил“

Индустријска зона „Ваљево“,  „ИЗ Стефил“

На територији града Ваљева опредељене су три локације за привредно-индустријске намене површине 230 ха – Индустријска зона “Ваљево”, Индустријска зона „Крушик” и Привредна зона “Белошевац”.

Индустријска зона “Ваљево”, главна индуструјска зона, оформљена је дуж друмске и железничке комуникације у правцу Београда. У оквиру ове зоне је комплекс земљишта и објеката бивше фабрике „Стефил“. Објекти на простору овог комплекса грађени су од тврдог материјала, и чинили су једну функционалну целину за обављање делатности прераде и обраде дрвета и производње. До сада су у зони продати сви објекти и 7ха 28а 22м2 од укупно 14ха 29а 61м2 земљишта. Остало земљиште биће продато када Република Србија оконча поступак реституције. На овај начин дошло је до пресељења предузећа са локација на којима се тренутно налазе у индустријску зону. Како су сва предузећа куповином објеката преузела обавезу и запошљавања нових радника пропорционално величини објеката, самим тим доћи ће и до повећања укупног броја запослених. Индустријска зона „Стефил“ располаже инфраструктуром коју чине мрежа прилазних путева, атмосферска канализација, електрична енергија. Инфраструктурним опремањем и уређењем Индустријске зоне „Стефил“ и њеним ширењем на остале делове Привредне зоне, стварају се претпоставке за бржи привредни развој града Ваљева.

Циљеви који се планирају остварити развојем ове зоне су:

– подстицај развоја индустрије
– увећање броја запослених у привреди,
– стимулисање оснивања компанија смањивањем капиталних трошкова и лакшег покретања производње,
– рационализација коришћења ресурса ( простор, енергија, инфраструктура ),
– повећање прихода граду,
– пораст извоза,
– ангажовање грађевинске оперативе у опремању зоне,

За град формирана индустријска зона значиће поједностављење процедура и гаранцију спровођења зонирања и планирања развоја и заштите животне средине.

У оквиру Индустријске зоне „Ваљево“ комплекса „Стефил“ послују предузећа „Елби“, „АБЦ-тест“, „Самеди“, СЗР „Симил“, “МПК-Траде”, “Репол”, Царински терминал, “Термосистем техника”, “Градња бетон” и “Емко”.

stefil2