Манастир Ћелије

Манстир Ћелије се налази на левој обали реке Градац на подручју села Лелић у близини Ваљева (5 km). Данашњи материјални остаци манастирског комплекса су настали у XIX веку и касније.

Како је манастир у току Првог српског устанка постао војна болница, Турци су га запалили 1810. године. Обновљен је одмах следеће године и дозидана је припрата и кубе. Звоник је 1926. постављен на северној страни цркве. Лево од цркве у правцу олтара налази се гроб Илије Бирча­нина ”оборкнеза испод Медведника” кога су турске дахије погубиле на колубарском мосту у Ваљеву 1804.

Манастир је такође познат по знаменитом теологу Јустину Поповићу, доктору филозофије који је био духовник у манастиру од 1948. па до своје смрти 1979. године. Његов гроб налази се на јужној страни олтара. Архимандрит Јустин који је канонизован у светитеља је аутор бројних студија о православљу и један од оснивача Српског филозофског друштва.

Манастир Лелић

Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића. Црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоник и црквени дом. Живопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библијским догађајима. Мошти Владике Николаја су 12. маја 1992. године пренете из манастира Свети Сава у Либертвилу, Илиноис, САД, у Лелићку цркву. У кругу манастирског комплекса 1991. године отворен је музеј, посвећен сећању на светог Владику Николаја, једног од највећих умова Српске Православне цркве.

Манастир Пустиња

Манастир Пустиња налази се на улазу у Пустињску клисуру коју је река Јабланица усекла у северозападне обронке ваљевских планина. Ово свето место, несагледиво са пута и реке, заклоњено стрмим, шумовитим падинама планине Орловаче са северне и Беле стене са јужне стране у потпуности је оправдало име које му је дато. Удаљен од насеља у околини на око три километра, окружен густом шумом, скучен, заравњен плато пружио је идеалне услове за подизање сакралног седишта које чува и расејава хришћанску православну духовност.

Манастирски храм је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и легенда каже да је настао у време Српског краља Драгутина у XIII веку.

Неприступачност и скривеност овог манастира обезбедила му је релативно мирну егзистенцију у време турске владавине, тако да су фреске у унутрашњости цркве веома добро очуване.

Налази се у непосредној близини Ваљева (7 km) на путу за Поћуту и Бајину Башту. припада селу Златарић. Црква манастира Јовања је највероватније подигнута крајем XV или почетком XVI века. Припрата је дозидана 1706. када је цео манастир обновљен захваљујући ктиторству браће Витановић, Јовану и Јевти.

У првој половини XVIII века у манастиру је постојала богословска школа. Турци су 1788. запалили манастир.

Старији живопис (из XVII века) цркве Св. Јована је обнављан неколико пута. Композиција Христовог Распећа на северном зиду издваја се својом монументалношћу. Представа Благовести налази се на источном луку на простору испод кубета, а значајно оштећена фреска, Крштење Христово, на јужном зиду.

Храм Васкрсења Господњег

Храм Васкрсења Господњег се налази у ширем центру Ваљева, на ушћу реке Градац у Колубару. Храм је посвећен Господу Исусу Христу, односно његовом Васкрсењу. Други је по величини храм у Србији, одмах после Храма Светог Саве на Врачару. Под кров храма може да стане више од 2.000 верника. Храм је изграђен у српско-византијском стилу, а пројектовала га је архитекта Љубица Бошњак из Београда. Његова дужина је 46 m, ширина 24 m, а висина 47 m. Приземље храма има површину 978 m², галерија 229 m².

Ваљевска црква

Ваљевска црква, посвећена Покрову Пресвете Богородице изграђена је у периоду од 1836. до 1856. године. Понела је име капеле која се налазила уз ваљевски двор Јеврема Обреновића, тадашњег заповедника Ваљевске и Шабачке нахије. Припреме за градњу су отпочеле, по налогу кнеза Милоша Обреновића лета 1832. године. Велики дуборезни иконостас класицистичког типа су 1866. године осликали Милија и Никола Марковић, а фреске са ликовима српских светитеља монах Никодим Бркић, средином XX века. Уз храм је подигнут, према пројекту архитекте Божидара Петровића велики црквени дом. Поред овог велелепног, великог црквеног дома постоји и један мањи, затим епископски конак, станови за црквењаке, продавница и палионица свећа. При храму постоји „Братство Православне Народне Хришћанске Заједнице „Часног и Животворног Крста Господњег“, основано 1967. године. При храму Покрова Пресвете Богородице је и седиште Православног Црквеног Радија ваљевске епархије „Источник“, који почев од 16. новембра 2008. године, редовно емитује овај програм. Црква се налази у центру града.

Црква Успења Богородице у Петници

Црква је сазидана 1866. године на месту старије грађевине. Конципирана је као једнобродна грађевина, подељена на припрату, над чијим је западним делом звоник обновљен 1926. године, наос и олтар који се завршава полукружном апсидом. Локалну особеност представљају бочно усмерене нише протезиса и ђаконикона. Засведен је полуобличастим сводом са ојачавајућим луцима, по угледу на узоре рашког градитељства. Скромну фасадну декорацију чине пар хоризонталних кордонских венаца, смештених високо, готово уз поткровне венце двосливног крова и профилисани лучни оквири седам пространих прозорских отвора. Иконостасна преграда је рад непознатог мајстора из друге половине 19. века. У цркви се чувају царске двери рађене 1839. године за старију црквену грађевину, рад Георгија Бакаловића, чији је допринос ослобађању црквеног сликарства од превласти зографа изузетно значајан. Складан и пропорционалан, споменик културе представља значајан пример сакралне архитектуре ваљевског краја у другој половини XIX века.

Црква Светог Георгија

Црква посвећена Светом великомученику Георгију налази се у Новом насељу у црквеној општини Ново Ваљево. Саграђена 2000. године. Ктитори цркве су ваљевски привредници браћа Видоје и Владислав Вујић.

Црква Брвнара, Миличиница

У средишту села Миличинице налази се црква брвнара подигнута у временском интервалу од неколико година: започета 1791., споља завршена 1792., док су радови на унутрашњем уређењу трајали до 1794. године.

Брвнара има уобичајену основу са припратом, наосом, полукружном олтарском апсидом, галеријом изнад припрате и полукружни трем на западној страни. Кров је покривен кратком шиндром. Храм је богат дуборезном декорацијом која је присутна на вратима, довратницима и надвратницима, као и на преградама које одвајају наос од олтара, као и наос и припрату. Богатство декорације, као и прецизност израде како грађевине, тако и декорације, главне су вредности овог храма. Престоне иконе које су део некадашњег иконостаса из година градње храма су дело неког од виђенијих уметника из Хаџи-Рувимове дружине.

Јужно од брвнаре у порти је подигнута црква од тврдог материјала која је преузела улогу активног храма, док стара брвнара више није у функцији.