Категорија: Пољопривреда

05 мар

Пољопривреда у Ваљеву

by valjevac у Пољопривреда
Пољопривреда у Ваљеву

Основни подаци

Локација:   Европа-Југоисточна Европа

                   Балкан-Србија-Западна Србија

Административан центар Колубарског управног округа

Горњи део слива реке Колубаре

44°16′N, 19°53′E (44.270616, 19.887202)

                   Просечна надморска висина од 185м

Географски положај је веома повољан (Удаљеност од Београда 100km, Новог Сада 141 km, Ибарске магистрале – 30 km, 92 km од ауто пута Београд-Загреб, 90 km Београд-Ниш, 80 km од границе са БиХ, Хрватском 145 km, Мађарском 254 km и 352 km железницом од Луке Бар.

Клима је умерено континентална са средње годишњом температуром од 11°C са осунчаношћу средње вредности од 44,8% и средње годишњом висином падавина од 785,7mm.

Воде територије града Ваљева припадају сливу реке Колубаре. Једна трећина вода су пореклом из извора, док су две трећине од бујица и поплавних таласа.

poljoprivreda-u-valjevu-02

Ваљевски терен је богат и подземним водама високог квалитета, а терен ваљевске Петнице је богат и  подземном термалном водом.

На територији града Ваљева се производи и пуни минерална вода која спада у сам светски врх по квалитету.

Област

Град – општина

Главни извор воде за наводњавање %

подземне воде

на газдинству

површинске

воде на

газдинству

површинске

воде ван

газдинства
Колубарска област

37.4

9.2

43.6
Ваљево

27.8

15.5

41.7

 

Област

Град – општина

Начин наводњавања

површински

орошавањем

кап по кап
Колубарска област

54.8

7.9

37.3
Ваљево

44.7

8.8

46.4

Структура пољопривредног земљишта

 


Величина укупног земљишта у својини

Рурална зона се простире на 582 km2, односно 64,3% укуопне територије града Ваљева.  Површина  од 39.958 ha коришћеног пољопривредног земљишта одликује се релативно малом заступљеношћу ораничних површина и башти (44%) упоређујући са републичким просеком. Велики је проценат заступљености воћњака и винограда (14,6%), као и ливада  и пашњака (40.3%). У односу на структуру коришћења пољопривредног земљишта из претходног пописа, уочен је тренд смањења ораничних површина у корист подизања воћњака и винограда, али и повећања површина под ливадама и пашњацима. На територији града Ваљева регистровано је 8.815 пољопривредних газдинстава.

Структура заступљености воћних врста (Попис пољоппривреде 2012.)

Област

Град – општина

Воћне врсте, ha
Брескве Кајсије Вишње Малине Купине
Колубарска област 41 72 152 1190 1045
Ваљево 19 23 60 459 432

Структура приноса(Попис пољоппривреде 2012.)

 

 

Област

Град – општина

Јабуке

Принос
број родних

стабала

 Укупан,t по једном

стаблу, kg
Колубарска област 186949  1171  6,3
Ваљево 79614 527  6,6

 

 

 

Област

Град – општина

Шљиве

Принос
број родних

стабала

 Укупан, по једном

стаблу, kg
Колубарска област 3755880 27316 7,3
Ваљево 1809100  16558  9,2

 

 

 

Област

Град – општина

Виногради

Принос
број родних

стабала

 Укупан, по једном

стаблу, kg
Колубарска област 230 288 1,3
Ваљево 141  182 1,3

 

Својим географским и климатским карактеристикама рурално подручје града Ваљева пружа значајан потенцијал за развој различитих пољопривредних и непољопривредних делатности.

Примарна пољопривредна производња омогућава развој прехрамбене индустрије града: индуструја замрзнутог воћа и поврћа, индустрија сокова, производња меса и млека, производи од меда и индустрија кондиторских производа.

Повећање површина под пољопривредним земљиштем омогућило би већу конкурентност уз смањење трошкова по јединици површине. Стратешким правцима руралног развоја је предвиђена стимулација адиминстративних трошкова код куповине пољопривредног земљишта при чему је стопа стимулације највиша код куповине суседних парцела.

Један од стратешких циљева је повећање прихода пољопривредних газдинстава од продаје пољопривредних производа али и проширење извора прихода  од других непољопривредних делатности кроз диверзификацију руралне економије.

Поред постојећих ограничавајућих фактора (уситњеност поседа, екстензивна производња, недовољна и неадекватна примена агротехничких мера итд.) уз системско стимулисање задружног организовања пољопривредних произвођача , развоја предузетничког духа, адекватне едукације и значајнијих  подстицајних мере Републике Србије и локалне самоуправе , пољоприовреда ваљевског краја би имала велики удео у профитабилном делу привреде овог краја.

Визија развоја пољопривреде града Ваљева

ЈЕДАН ОД ОСНОВНИХ ЦИЉЕВА СТРАТЕГИЈЕ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ВАЉЕВА ЈЕ СМАЊЕЊЕ РАЗЛИКА У УСЛОВИМА ЖИВОТА ИЗМЕЂУ РУРАЛНОГ И УРБАНОГ ПОДРУЧЈА КАКО БИ СЕ ЗАУСТАВИЛА МИГРАЦИЈА ИЗ СЕЛА У ГРАД И КАКО БИ СЕ УТИЦАЛО НА  ДЕМОГРАФСКУ СТРУКТУРУ РУРАЛНОГ СТАНОВНИШТВА У СМИСЛУ СМАЊЕЊА ПРОСЕЧНЕ СТАРОСТИ И УЈЕДНАЧАВАЊА БРОЈА СТАНОВНИКА МУШКОГ И ЖЕНСКОГ ПОЛА, ПОСЕБНО У МЛАЂИМ СТАРОСНИМ ГРУПАМА.

Корисни линк:

05 мар

Стрaтeшкe oпциje развоја

by valjevac у Пољопривреда
Стрaтeшкe oпциje развоја

Прoмeнљивo мeђунaрoднo тржиштe и кoнкурeнциja у прoизвoдњи хрaнe кao и дoслeднoст и брзинa спрoвoђeњa oбaвeзa кoje je Рeпубликa Србиja прихвaтилa у прoцeсу придруживaњa EУ, одређују динамику развоја пољопривреде.

Aнaлизoм трeнутнe ситуaциje и критичних спoљaшњих фaктoрa, oднoснo мoгућих рaзличитих сцeнaриja у тoку спрoвoђeњa стрaтeгиje свeoбухвaтнe нajвaжниje стрaтeшкe oпциje нa кojимa ћe сe зaснивaти стрaтeгиja су слeдeћe:

  • Пoдизaњe кoнкурeнтнoсти вaљeвских пoљoприврeдних гaздинстaвa (снижaвaњe трoшкoвa прoизвoдњe, пoвeћaњe квaлитeтa и oбимa прoизвoдњe, мaркeтинг)
    • Jaчaњe кaпaцитeтa пoљoприврeдних прoизвoђaчa у eфикaснoм кoришћeњу извoрa финaнсирaњa прojeкaтa.
    • Пoдршкa удруживaњу
    • Прoгрaми пo линиjaмa (стoчaрствo, вoћaрствo, итд)
    • Брeндирaњe вaљeвских прeхрaмбeних прoизвoдa
    • Дивeрзификaциja дeлaтнoсти пoљoприврeдних гaздинстaвa
      1. Рaзвoj рурaлнoг туризмa
      2. Рaзвoj прeдузeтништвa (пoсeбнo прoгрaми зa млaдe и жeнe)
  • Пoвeћaњe инвeстициja у пoљoприврeднoj прoизвoдњи или у рурaлним oблaстимa (фoкус нa спeциjaлизoвaнe инвeстициje зa прoизвoдњу прoизвoдa дoдaтe врeднoсти)
    1. Привлaчeњe инвeститoрa у рурaлнe oблaсти или инвeститoрa кojи кoристe прoизвoдe и рeсурсe рурaлних oблaсти
    2. Пoвeћaњe aгрaрнoг буџeтa (нпр. тaксe oд прeхрaмбeнe индустриje иду у aгрaрни буџeт)
  • Унaпрeђeњe квaлитeтa живoтa у рурaлнoм пoдручjу
    1. Инфрaструктурнo oпрeмaњe
    2. Oбрaзoвaњe
    3. Сoциjaлнa и здрaвствeнa зaштитa
    4. Културa
    5. Зaштитa живoтнe oкoлинe
    6. Зajeдничкe инициjaтивe

ПРЕПОРУКА:

Формална регистрација пољопривредних газдинстава је предуслов за коришћење инструмената помоћи предвиђених стратегијом. зато је један од циљева повећање односа регистрованих газдинстава наспрам нерегистрованих кроз информисање и помоћ у процедурама.

Поред постојећих ограничавајућих фактора (уситњеност поседа, екстензивна производња, недовољна и неадекватна примена агротехничких мера итд.) уз системско стимулисање задружног организовања пољопривредних произвођача, развоја предузетничког духа  адекватне едукације и значајније  подстицајне мере Републике и локалне самоуправе , пољоприовреда ваљевског краја би имала велики удео у профитабилном делу привреде овог краја.

05 мар

Воћарство

by valjevac у Пољопривредне гране
Воћарство

Највеће површине под воћњацима простиру се на подручју западне Србије. Други по величини су воћарски засади ваљевског краја, који се простиру на површини од 5.657 ха са највећим уделом екстезивних засада воћа.

Дуга традиција гајења воћа уз изузетно повољне земљишне (благо побрђе и припланински део, надморске висине од 200 – 800 метара, могућност вертикалног распореда воћних врста, избор најповољнијег положаја и експозиције за сваку воћну сорту) и климатски услови (просечна количина падавина од 750 мм) пружају могућност за суво воћарство, у вишим пределима за све континенталне врсте воћа и винове лозе.

Шљива је доминантна врста и заузима површине под засадима од 4.006 ха. Србија је други произвођач шљиве у свету, а град Ваљево је један од већих произвођача у Србији. Ракија од шљиве, произведена по традиционалној технологији уз коришћење савремених технолошких знања, шљивовица, је један од симбола Западне Србије и производ по ком је регион препознатљив. Значајан је удео сушене шљиве, као и производа од прераде сирове шљиве (компоти и џемови).

Ваљевско малиногорје простире се на око 1.000 ха и заузима важну производну област Западне Србије.

Купина, по чијој производњи је Србија заузела високо 4. месту у свету, последњих двадесетак година доживљава експанзију, захваљујући, пре свега, погодним земљишно-климатским условима и адекватном сортименту. Заузима површину од 432 ха територије.

Од језграстих воћних врста, ваљевско подручје погодује засадима ораха који се углавном саде екстезивно, а површина од 146 ха убраја територију коју покрива град Ваљево на прво место по производњи овог воћа.

Погодни природни услови и системске мере Владе са подстицајима доприносе да се виноградарство последње деценије интензивно развија, што је резултирало отварањем нових винарија и мапирање Ваљева у пројекту „Путеви вина Србије“.

На територији коју покрива град Ваљево, значајни су капацитети за прераду воћа и извоз. Најзначајнији извозни производи су: замрзнута малина и купина, сокови, концентрати, сува шљива, пиреи и џемови.

Структура воћарске производњеСтруктура воћарске производње

vocarstvo-02

Структура биљне производњеСтруктура биљне производње

vocarstvo-03

Корисни линк:

05 мар

Сточарство

by valjevac у Пољопривредне гране
Сточарство

Сточарство представља основу за успешност целокупне пољопривредне производње. Предиспозиције у погледу расположивих површина за производњу хране за животиње и у погледу дуге и стабилне традиције сточарства, указују на позитивне могућности овог краја, међутим недостатак предвидиве и дугорочне националне политике у овој области довео је до низа структуралних проблема и кризе у свим гранама сточарства.

Област

Град – општина

 Говеда Свиње Овце Козе
Колубарска област 59387 161198 161945 9002
Ваљево 19655 41900 64730 2608

Сточни фонд (Попис пољопривреде 2012)


Врсте животиња које је домаћинство поседовало и продавало у последње 2 године

  • Говедарство је најразвијенија грана сточарства у селима Ваљева. Број грла говеда је у паду последње деценије, а до значајног смањења броја крава, дошло је код малих и средњих газдинстава која нису у могућности да се даље развијају за тржишну производњу млека. Носиоци говедарске производње остају фармери који имају већи број грла, јер су једноставно везани постојањем објеката, механизације и кредитним аранжманима за млекаре.
    Важно је знати да је млеко сектор који доноси највишу вредност примарне производње а да се знатна количина млека не предаје млекарама, већ се прерађује у традиционалне млечне производе.
    Производња меса је такође суочена са структурним проблемима, без јасне и предвидљиве националне политичке подршке према овом сектору. Парадокс је да овај сектор има једну од највећих шанси у даљем поступку приближавања ЕУ, али ће истовремено бити изложен додатним притисцима и захтевима.

stocarstvo-02

  • Овчарство је грана сточарства која је такође у структурним проблемима, без обзира на изузетан потенцијал овог краја за производњу јагњећег меса и чињенице да је технологија гајења једноставна без високих захтева за улагањем.
  • Свињарство као грана сточарства није карактеристична за територију Ваљева што не значи да нема успешних и савремених одгајивача. Ова производња је изразито цикличног карактера, без обједињеног наступа индивидуалних произвођача.
  • Живинарство је од некада веома развијене гране сточарства у ваљевском крају, која је била ослоњена на јаке привредне субјекте из ове области, сведено на индивидуалне произвођаче. И ова производња је изразито цикличног карактера, без обједињеног наступа индивидуалних произвођача.

stocarstvo-03

  • Пчеларство је грана сточарства са високим потенцијалом али и специфичним карактеристикама: велики број одгајивача, организовани у више удружења без икаквог обједињеног наступа са својим производима у смислу количине, квалитета и континуитета према купцима.

Природни услови ваљевског краја су изузетно погодни за говедарску производњу где сименталац има идеалне услове за давање веоликих количина квалитетног млека и меса. Свињарство и живинарство и поред изразитог карактера цикличности, последње деценије је у успону развојем савремених индивидуалних одгајивача и произвођача. Производња пилећег меса и јаја постају поново одлика овог краја. Узимајући у обзир специфичне захтеве и богате пределе за испашу пчела са минималним ризицима од загађења,пчеларство је грана са високим потенцијалом са значајним учешћем органског гајења пчела. Стандардизовани производи од меда су све значајнији производи наших бројних пчелара.

Говорећи о било којој грани сточарства, главна одлика су мале производне јединице, низак ниво производње по производној јединици и неорганизованост, што не може осигурати конкурентност пољопривредним произвођачима. Тржиште ових производа у нашој земљи  се све више отвара, што намеће јачу конкуренцију а са друге стране се намећу све виши стандарди у хигијенско-санитарно-ветеринарским захтевима према нашим произвођачима.

Императив за сточарство ваљевског краја је унапређење генетског састава, укрупњавање понуде – организационо повезивање индивидуалних произвођача, подизање одгајивачко-зоотехничког нивоа и ветеринарско-здравствене култура.
Корисни линк:
05 мар

Органска пољопривреда

by valjevac у Пољопривредне гране
Органска пољопривреда

Органска пољопривреда је вид пољопривредне производње најближа екологији и њеним принципима.

Ипак, „органски“ значи више него само производњу без синтетичких материја. Холистичка филозофија и пољопривредни циклус који се одвија на газдинству са што мање спољних утицаја (набавка ђубрива, средстава за заштиту…) су принципи и предуслови за успех органске пољопривреде. Природни ресурси као што су земљиште и вода се користе на еколошки одржив начин и чувају се за будуће генерације.

Агроеколошка наука је одредила неколико различитих начина повећања биодиверзитета на фармама: поликултуре (здруживање усева), агро-шумарство (агросилвикултуре), интензивирање плодореда (повећање биодиверзитета у времену), покровни усеви, еколошке интегралне фарме. Сви ови модели настоје да опонашају природне процесе и стуктуру природних екосистема. Креирајући системе фарми који опонашају природу, оптимизира се коришћење Сунчеве светлости, земљишних хранива и падавина. Користе се комплементарности и синергизми који се добијају различитом комбинациом усева, дрвенастих врста и животиња у њиховом просторном и временском распореду.

Органска пољопривреда доприноси:

  • Очувању животне средине уз поштовање традиције, остављајући наслеђе наредним генерацијама
  • Правилној исхрани популације и очувању људског здравља
  • Развоју сеоске средине

Органска пољопривреда у служби одрживог развоја

Као одговор на еколошку деградацију, погоршање квалитета хране и угрожавање здравља човека, развила се органска-еколошка (биолошка) пољопривреда. За разлику од конвенционалне пољопривреде која је, због примене пестицида и вештачког ђубрива довела до губитка појединих биљних и животињских врста, органска пољопривреда почива на принципима заштите и очувања биљних и животињских врста и животне средине. Циљ органске пољопривреде је да обезбеди биолошку разноврсност и очува заштићена подручја природе.Овај начин производње хране од посебне је важности за одрживи развој руралних подручја и повећање социјалног и економског стандарда и квалитета живота. Принцип одрживог развоја све се успешније примењује у производњи хране. Задовољење потреба постојеће људске популације за храном подједнако је важно као и очување ограничених природних ресурса и животне средине.

Преко половине пољопривредника зна шта је органска производња и шта она подразумева.

На територији града Ваљева, у кaтeгoриjи пoљoприврeдникa дo 50 гoдинa стaрoсти, oних сa срeдњим и вишим oбрaзoвaњeм, кojи живe oд прoдaje сoпствeних прoизвoдa, у нaсeљимa нa прeкo 350m нaдмoрскe висинe и ближe грaдскoм цeнтру, имa вишe oних кojи су зaинтeрeсoвaни за органску пољопривредну производњу.

Пoљoприврeдници кojи су зaинтeрeсoвaни зa oргaнску пoљoприврeду, прe свeгa би гajили пoврћe (38.2%), пaрaдajз (13.5%), пaприку (12.4%), мaлинe (12.4%).

Пoљoприврeдници кojи су зaинтeрeсoвaни зa oргaнску пoљoприврeду истичу дa им je зa пoкрeтaњe oргaнскe прoизвoдњe пoтрeбaн oбeзбeђeн oткуп прoизвoдa (29.2%), сигурнa цeнa прoизвoдa (15.7%) и знaњe / eдукaциja у oргaнскoj прoизвoдњи (14.6%).

ПРОЦЕНАТ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ПРОИЗВОЂАЧА ЈЕ ДОВОЉАН ДА БИ СЕ ПРЕСТИГАО ПРОСЕК ПРОИЗВОЂАЧА ОРГАНСКЕ ХРАНЕ У ЕУ. СТРАТЕГИЈА ЈЕ КРОЗ НЕКОЛИКО ПРОЈЕКАТА ПОДРЖАЛА РАЗВОЈ ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У ВАЉЕВУ. 

Еколошка функција пољопривреде Ваљева биће све наглашенија због њене одговорнoсти за очување квалитета природних ресурса у руралним срединама.

Захваљујући очуваној животној средини и стратешким правцима развоја, град Ваљево је опредељен да улаже у органску производњу хране, што је утицало да намена земљишта око будуће акумулације бране Стубо-Ровни, површине 104 km2 буде искључиво за ту врсту производње.

Корисни линкови:

05 мар

Рурални туризам

by valjevac у Пољопривредне гране
Рурални туризам

Схватање туризма је углавном везано за град и планине, међутим, подручје града Ваљева располаже значајним природним, економским, историјским и културним потенцијалима за развој руралног туризма.

Рурални туризам се почео развијати у овом крају пре 20-30  година. Након првобитног узлета и развоја сеоских газдинстава за пружање услуга у овој делатности, последњих година је дошло до опадања броја газдинстава која се баве овом делатношћу. Један од разлога је што нису имали подршку за своје програме ни од државних ни од локалних програма развоја, при чему се пред њих постављају све виши стандарди и захтеви које морају да испуне. Међутим, квалитетном организацијом кадрова из своје локалне заједнице може се знатно унапредити квалитет услуга и омогућити категоризација објеката.Тренутна туристичка понуда се базира на природним ресурсима Ваљевских планина и околине Ваљева као и на самом граду. И поред познатих капацитета ван града и манифестација које пропагирају село, понуда руралног туризма и сеоских домаћинстава је недовољна. Понуда руралног туризма се може поделити на:

  • прави рурални туризам – пољопривредна газдинства која се баве туризмом као додатном или основном активношћу и на тај начин пласирају своје пољопривредне производе
  • пословни рурални туризам – новоизграђени комплекси где додир са селом, у већини случајева, није примаран.

ruralni-turizam-02

Имајући у виду улогу руралног (сеоског) туризма у укупној туристичкој понуди, промене у структури тражње туристичких конзумената са еколошким концептом важности здраве животне средине и значајан пораст броја туриста који се укључују у овај облик туризма, рурални туризам и у оквиру њега екотуризам је један од приоритета туристичког развоја ваљевског краја уз поштовање принципа одрживости и могућности за интеграцију:

  1. Руралног развоја (економског, социјалног и инфраструктурног),
  2. Туризма,
  3. Менаџмента ресурса и
  4. Менаџмента заштићених области

Еколошка функција пољопривреде Ваљева биће све наглашенија због њене одговорности за очување квалитета природних ресурса у руралним срединама.

ruralni-turizam-03


Шта је квалитет у руралном туризму?

  • Очуван аграрни предео заштићен од ерозије и биодиверзитета и тла (екстезивна производња која је на страни природних екосистема без претеране употребе ђубрива, заштитних средстава и пестицида) са значајним могућностима развоја органске производње.
  • Препознатљив идентитет са аутентичном архитектуром
  • Велики број активности и богат садржај у природи: од шетњи, планинарења, рафтинга, лова и риболова, параглајдинга и сл. до радних активности на имањима.
  • Очувана природа јер нема претеране фруктуације људи и возила
  • Људи са богатом традицијом, обичајима, манифестацијама, гостопримством, отвореношћу и комуникативношћу и сл.
  • Разни сачувани и неговани занати и аутентичне рукотворине из домаћих радиности


Рурални туризам и ревитализација села

Рурални туризам је значајан фактор у системском планирању развоја села и пољопривреде ваљевског краја. Отвара могућност развоја малог и средњег предузетништва у оквиру породичних бизниса што би јачало локалну економију у смислу производње производа и услуга за снабдевање локалног и туристичког тржишта.

Потреба за новим радним местима (сталним и сезонским) условљава повратак радно активног становништва на село, нарочито значајно за напуштене и неразвијене ваљевске руралне области са значајним атрактивним потенцијалом у екотуристичкој понуди.

Очекивани ефекти системски планског развоја руралног туризма као комплементарне гране пољопривреди би били:

  • Економски раст, могућности неразвијених области, подизање нивоа животног стандарда
  • Очување постојећих и стварање нових радних места
  • Очување услуга
  • Очување пејзажа и природе
  • Очување сеоских заната као туристичких атракција
  • Развој инфраструктуре и других економских активности


Како ће изгледати ваљевско село?

  • Развијен туризам који не шкоди животној средини и компатибилан са морфологијом села
  • Пословање претежно засновано на активностима породица и породичних бизниса које доприноси развоју села
  • Село које боље, плански и одговорно управља својом судбином и активно је укључено у стварање снажније целокупне привреде


ruralni-turizam-04

На територији Града Ваљева постоји 21 регистрован објекат за смештај (домаћа радиност) у сеоским срединама, а документа о категоризацији објеката и смештаја се налазе у менију Туризам.

Гости су углавном из великих центара попут Београда и Новог Сада али и инострани гости постају све чешћи. Уобичајени су гости у породичној варијанти док су индивидуални посетиоци знатно ређи. Тренд који се уочава последњих пар година је и повећан број инвеститора у области тзв. пословног руралног туризма. Развој руралног туризма је значајан што пружа могућност за развој ванпољопривредних активности на селу, попут угоститељства, предузетничких идеја…За развој руралног туризма посебан значај има Просторни план подручја посебне намене слива водоакумулације „Стуборовни“.

НАПОМЕНА: Детаљна анализа и препоруке за развој сеоског туризма се налазе у документу Ревизија локалне стратегије за одрживи развој града Ваљева – развој руралног туризма који је израђен под покривитељством UNDP агенције Уједињених Нација у оквиру пројекта „Одрживи туризам у функцији руралног развоја“.

ruralni-turizam-05

РАЗВОЈ СЕОСКОГ ТУРИЗМА ИМА ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ ЗА УКУПНИ РУРАЛНИ РАЗВОЈ ВАЉЕВА. С ТОГА ЈЕ И ИЗДВОЈЕН У ОКВИРУ ОПШТЕГ ЦИЉА – ДИВЕРЗИФИКАЦИЈА ДЕЛАТНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА. ПЛАНИРАНЕ КОНКРЕТНЕ АКТИВНОСТИ СЕ ОДНОСЕ НА: ИСТРАЖИВАЊЕ ТУРИСТИЧКОГ ТРЖИШТА ЗА СЕОСКИ ТУРИЗАМ, УЛАГАЊЕ У ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ, РАЗВОЈ И ЈАЧАЊЕ ЛОКАЛНИХ АКЦИОНИХ ГРУПА, СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ТУРИСТИЧКОГ ПРОИЗВОДА, СТАЛНО УНАПРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЈАЧАЊЕ ПОНУДЕ У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ И ПРОМОЦИЈУ И ОЧУВАЊЕ КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ.

05 мар

Аграрна политика

by valjevac у Пољопривреда
Аграрна политика

Национална политика Републике Србије базира се на чланству у Европску унију и Светску трговинску организацију.

Као нови члан Србија мора прихватити постојећа правила, али и настојати да обезбеди што бољу позицију у складу са националним стратешким развојним плановима. Опредељење да постане члан ЕУ и СТО значи да се пољопривреда припрема за конкуренцију на јединственом развијеном тржишту на коме неће постојати трговинске баријере.

У циљу успешног наступа на захтевном тржишту и прилагођавања политици ЕУ намећу се редефинисани циљеви развоја пољопривреде и то:

  • Повећање конкурентности
  • Безбедност хране и
  • Рурални развој

Корисна документа:

05 мар

Агро бизнис

by valjevac у Економија
Агро бизнис

Главни економски потенцијал села Ваљевског краја представља пољопривреда – акценат је на воћарству и сточарству и на преради воћа и млечних производа.

Такође предузетништво је у мањој мери заступљено код појединих становника. Виша прерада прехрамбених производа, сеоски туризам, ручна радиност, традиционална текстилна производња и израда сувенира су само неке од активности које су потенцијал, али је потребно још доста рада да постану самоодрживи.

Основни носиоци економског развоја на селу су појединачна пољопривредна газдинства.

Економско стање пољопривредних газдинстава

Најчешћи извор прихода пољопривредних домаћинства у Ваљеву је приход од продаје сопствених пољопривредних производа и производа које су произвели у свом газдинству (77.5%). Свако друго домаћинство има приход од пензије пољопривредне или неке друге (49.8%), док 36.7% наводи приход од запослења ван пољопривреде.  Сви остали извори прихода су навођени у знатно мањем броју.

Домаћинства са 4 и више чланова породице, они који имају виши приход по члану домаћинства – преко 9000RSD, као и они који живе у насељима која су ближе градском центру, чешће него остали наводе приход од запослења ван пољопривреде.

Извори прихода домаћинства и главни приход

Иста је ситуација и кад се издваја један, основни извор прихода, исти редослед прихода: 44.2% приход од продаје сопствених пољопривредних производа наводи приход од запослења ван пољопривреде, 28.8% приход од пензије и 23.4% приходи од запослења ван пољопривреде. Ако све приходе у вези са пољопривредом третирамо заједно (приход од продаје сопствених производа, приход од вршења услуга опремом и механизацијом, наднице за пољопривредне послове и рентирање земљишта и непокретности) добијамо да 45.8% пољопривредних домаћинстава наводи неки од пољопривредних прихода као свој основни.

agro-biznis-02

  • Домаћинства где је доносилац одлука жена чешће као главне изворе прихода наводе пензије и приходе од запослења ван пољоприведе.
  • Приходи од запослења ван пољопривреде карактеристични су за домаћинства где је доносиоц одлуке лице од 25 до 50 година, као и образованије лице (има макар средњу школу), док су наднице за рад у пољопривреди знатно чешће међу ниже образованим испитаницима.
05 мар

Инвестиције у село

by valjevac у Економија
Инвестиције у село

У циљу покретања одређеног агробизниса, или пак презентовања пословног подухвата  које пољопривредно газдинство, задруга или предузеће намерава да реализује и представи потенцијалним финансијерима и инвеститорима у реализацији тог подухвата, неопходно је израдити детаљан елаборат и пословни план – бизнис план.

Бизнис план као основни, писани документ породичног газдинства, задруге или предузећа служи за интерну и екстерну употребу. Интерно, служи члановима газдинстве, руководству и запосленима у предузећу или задрузи да континуирано прате, коригују и унапређују пословне процесе у свом пословању, проширују производне капацитете, остварују нове пословне подухвате и, генерално, побољшавају успешност целокупног пословања.

Овим документом прецизно се дефинише редослед свих пословних активности које се предузимају при оснивању одређене производње, задруге или предузећа, отпочињању новог пословног подухвата или планирању постојећих пословних активности.Екстерно, користи потенцијалним зајмодавцима (банкама, фондовима, међународним инвестиционим организацијама и др.) као кључни документ на основу којег се доноси одлука о инвестирању у конкретан пословни подухват или одлука о одобравању средстава за финасирање (кредитирање) предвиђеног подухвата.

Бизнис план показује шта се жели постићи у конкретном послу и на који начин ће се обезбедити ресурси за остваривање постављених циљева. Он представља пословни водич кроз пословање и дефинише критеријуме успешности.

05 мар

Административна структура руралног подручја Ваљева

by valjevac у Пољопривреда
Административна структура руралног подручја Ваљева

Месне заједнице

По статуту града Ваљева, ради задовољавања општих, заједничких и свакодневних потреба и интереса локалног становништва у селима се оснивају месне заједнице. Месна заједница се може основати за више села. Она има својство правног лица, у оквиру права и дужности статута града Ваљева. У месним заједницама се може организовати обављање одређених послова из надлежности градске управе, посебно у вези са оствaривањем права грађана. Месне заједнице бирају свог председника, доносе статут, имају свој савет. На територији града Ваљева има 49 месних заједница. Месна заједница може средства за рад остварити из градског буџета, донација, прихода које оствари својим активностима и другим средствима наравно у складу са законом. У структури прихода месне заједнице доминирају средства из буџета. Функције у месној заједници су неплаћене.

Месне канцеларије су услужни органи локалне управе и на територији града Ваљева има их 18:

Назив Насељена места која обухвата Телефони
БРАНКОВИНА Бранковина, Козличић, Близоње и Бабина Лука 272-107
ГОРЊА БУКОВИЦА Горња Буковица и Доња Буковица 262-000
ГОЛА ГЛАВА Гола Глава 285-202
ГОРЊИ ТАОР Горњи Таор
ДИВЦИ Дивци, Кланица, Лозница и Веселиновац 274-105
ДРАЧИЋ Драчић, Равње, Зарубе, Белић, Бранговић, Ковачице, Пријездић и Бачевци 276-102
КАМЕНИЦА Каменица, Осладић и Стапар 254-535
КОТЕШИЦА Котешица, Рабас и Јошева 261-100
ЛЕЛИЋ Лелић, Сушица и Стрмна Гора 275-104
ЛЕСКОВИЦЕ Богатић, Доње Лесковице и Горње Лесковице 275-131
ЛУКАВАЦ Лукавац и Дупљај 286-173
МИЛИЧИНИЦА Миличиница 260-184
ОГЛАЂЕНОВАЦ Оглађеновац и Влашчић 282-183
ПАУНЕ Пауне, Мрчић
ПОПУЧКЕ Попучке 283-276
ПОЋУТА Бразовице, Тубравић, Вујиновача, Ребељ, Совач, Мијачи, Кунице, Стубо и Ровни 273-103
ПРИЧЕВИЋ Причевић, Беомужевић, Мајиновић и Тупанци 270-105
СТАВЕ Бобова, Ситарице, Станина Река, Суводање и Врагочаница 271-103

Месне канцеларије врше послове који се односе на лична стања грађана (вођење матичних књига и издавање извода и уверења, састављање смртовница, вршење пописа имовине и др.), вођење бирачких спискова, оверу рукописа, преписа и потписа, издавање уверења о чињеницима када је то одређено законом, вршење послова пријемне канцеларије за општинске органе управе, вршење административно-техничких и других послова зборова грађана, чувања нађених ствари до предаје економату или другом надлежном органу, вођење других евиденција када је то предвиђено законом и другим прописима (о деци дораслој за основну школу, о обвезницима месног самодоприноса и слично), пружање стручне помоћи у поступку изјашњавања грађана за месни самодопринос, пружање стручне помоћи месним заједницама.

Облици непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе

Грађани који имају бирачко право и пребивалиште на територији града Ваљева могу непосредно учествовати у остваривању локалне самоуправе путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума. То су неки од начина на који мештани села могу покретати предлоге за решавање разних проблема са којим се сусрећу. Тако на пример збор грађана се може сазвати за територију или део територије месне заједнице, при чему је градска управа дужна да им пружи стручну помоћ.

АКТИВНОСТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА ЈЕ У САДАШЊЕМ ТРЕНУТКУ НЕДОВОЉНА И ОГЛЕДА СЕ У ИНИЦИЈАТИВАМА ПОЈЕДИНАЦА, ПРИ ЧЕМУ ЈЕ СИГУРНО ДА МОЖЕ БИТИ ЗНАТНО УНАПРЕЂЕНА. ВАЖАН ПРАВАЦ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ВАЉЕВА ЈЕ ЈАЧАЊЕ АДМИНИСТРАТИВНЕ СТРУКТУРЕ НА СЕЛИМА КРОЗ ОСНИВАЊЕ ЛОКАЛНИХ АКЦИОНИХ ГРУПА, ПОВЕЋАЊЕ ОПСЕГА АКТИВНОСТИ САДАШЊЕ СТРУКТУРЕ МЕСНИХ КАНЦЕЛАРИЈА И КРОЗ ЈАЧАЊЕ ГРАЂАНСКИХ ИНИЦИЈАТИВА.