05 mar

Organska poljoprivreda

by valjevac u Poljoprivredne grane
Organska poljoprivreda

Organska poljoprivreda je vid poljoprivredne proizvodnje najbliža ekologiji i njenim principima.

Ipak, „organski“ znači više nego samo proizvodnju bez sintetičkih materija. Holistička filozofija i poljoprivredni ciklus koji se odvija na gazdinstvu sa što manje spoljnih uticaja (nabavka đubriva, sredstava za zaštitu…) su principi i preduslovi za uspeh organske poljoprivrede. Prirodni resursi kao što su zemljište i voda se koriste na ekološki održiv način i čuvaju se za buduće generacije.

Agroekološka nauka je odredila nekoliko različitih načina povećanja biodiverziteta na farmama: polikulture (združivanje useva), agro-šumarstvo (agrosilvikulture), intenziviranje plodoreda (povećanje biodiverziteta u vremenu), pokrovni usevi, ekološke integralne farme. Svi ovi modeli nastoje da oponašaju prirodne procese i stukturu prirodnih ekosistema. Kreirajući sisteme farmi koji oponašaju prirodu, optimizira se korišćenje Sunčeve svetlosti, zemljišnih hraniva i padavina. Koriste se komplementarnosti i sinergizmi koji se dobijaju različitom kombinaciom useva, drvenastih vrsta i životinja u njihovom prostornom i vremenskom rasporedu.

Organska poljoprivreda doprinosi:

  • Očuvanju životne sredine uz poštovanje tradicije, ostavljajući nasleđe narednim generacijama
  • Pravilnoj ishrani populacije i očuvanju ljudskog zdravlja
  • Razvoju seoske sredine

Organska poljoprivreda u službi održivog razvoja

Kao odgovor na ekološku degradaciju, pogoršanje kvaliteta hrane i ugrožavanje zdravlja čoveka, razvila se organska-ekološka (biološka) poljoprivreda. Za razliku od konvencionalne poljoprivrede koja je, zbog primene pesticida i veštačkog đubriva dovela do gubitka pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, organska poljoprivreda počiva na principima zaštite i očuvanja biljnih i životinjskih vrsta i životne sredine. Cilj organske poljoprivrede je da obezbedi biološku raznovrsnost i očuva zaštićena područja prirode.Ovaj način proizvodnje hrane od posebne je važnosti za održivi razvoj ruralnih područja i povećanje socijalnog i ekonomskog standarda i kvaliteta života. Princip održivog razvoja sve se uspešnije primenjuje u proizvodnji hrane. Zadovoljenje potreba postojeće ljudske populacije za hranom podjednako je važno kao i očuvanje ograničenih prirodnih resursa i životne sredine.

Preko polovine poljoprivrednika zna šta je organska proizvodnja i šta ona podrazumeva.

Na teritoriji grada Valjeva, u kategoriji poljoprivrednika do 50 godina starosti, onih sa srednjim i višim obrazovanjem, koji žive od prodaje sopstvenih proizvoda, u naseljima na preko 350m nadmorske visine i bliže gradskom centru, ima više onih koji su zainteresovani za organsku poljoprivrednu proizvodnju.

Poljoprivrednici koji su zainteresovani za organsku poljoprivredu, pre svega bi gajili povrće (38.2%), paradajz (13.5%), papriku (12.4%), maline (12.4%).

Poljoprivrednici koji su zainteresovani za organsku poljoprivredu ističu da im je za pokretanje organske proizvodnje potreban obezbeđen otkup proizvoda (29.2%), sigurna cena proizvoda (15.7%) i znanje / edukacija u organskoj proizvodnji (14.6%).

PROCENAT ZAINTERESOVANIH PROIZVOĐAČA JE DOVOLJAN DA BI SE PRESTIGAO PROSEK PROIZVOĐAČA ORGANSKE HRANE U EU. STRATEGIJA JE KROZ NEKOLIKO PROJEKATA PODRŽALA RAZVOJ ORGANSKE POLJOPRIVREDE U VALJEVU. 

Ekološka funkcija poljoprivrede Valjeva biće sve naglašenija zbog njene odgovornosti za očuvanje kvaliteta prirodnih resursa u ruralnim sredinama.

Zahvaljujući očuvanoj životnoj sredini i strateškim pravcima razvoja, grad Valjevo je opredeljen da ulaže u organsku proizvodnju hrane, što je uticalo da namena zemljišta oko buduće akumulacije brane Stubo-Rovni, površine 104 km2 bude isključivo za tu vrstu proizvodnje.

Korisni linkovi: