01 мар

Телекомуникациона и информатичка инфраструктура

Телекомуникациону мрежу на подручју Генералног плана чине:

  • фиксна телекомуникациона мрежа Телекома “Србија”
  • мобилне телекомуникационе мреже Телекома Србија, Теленора и Вип-а
  • јавне и комерцијалне радио и ТВ мреже,
  • кабловски дистрибутивни систем (КДС) оператера СББ
  • функционални системи (ВЈ, МУП, ЕПС, ЖТП, НИС, државне институције итд.) и
  • приватне телекомуникационе мреже (банке, ЗОП, комунална предузећа итд.).

На подручју које је предмет овог Генералног плана фиксна телефонска мрежа има инсталисаних 25.200 телефонских прикључака, од којих је укључено 23.646 што значи да је густина телефонских прикључака 42 на 100 становника, према попису из 2002. године. Број корисника са двојничким прикључцима износи 1.132. Број ISDN приључака је 1168 од чега је искоришћено 911.

На подручју Генералног плана транспортна телекомуникациона мрежа изведена је у потпуности у дигиталној технологији. Чини је мрежа оптичких каблова у звездастој структури, која се користи као медијум за повезивање дигиталних система преноса.

Значајно место у понуди савремених телекомуникационих сервиса и услуга заузимају интернет провајдери. Нема података о броју корисника који користе услуге националних и приватних интернет провајдера на подручју Генераног плана.

Инсталирани капацитети телефонских централа на територији ГУП-а је 25.200 прикључака. Број корисника је 23.646 или 94% од инсталираних капацитета. Број корисника у двојничкој вези износи 1.132 или око 5% од укупног броја корисника.

Инфраструктура градске оптичке мреже

При изградњи подземне топловодне мреже у Ваљеву извршити полагање пластичних ПЕ цеви одговарајућег пречника и на тај начин изградити инфраструктуру будуће градске оптичке мреже. Пластичне ПЕ цеви полагати уз спољну ивицу рова топловода са оне стране рова где се не угрожава постојећа инфраструктура (вода,струја,канализација итд.). Главну оптичку чворну станицу сместити у сутерену објекта Mузичке школе одакле би се на пет страна полагале пластичне ПЕ цеви примарне градске оптичке мреже. На свакој од тих пет примарних траса треба предвидети одређени број оптичких чворних станица. Ове оптичке чворне станице смештати уз нове објекте или контејнере, одговарајуће просторије у постојећим објектима или разводне ормане над или у окнима (шахтама) на јавним површинама (тротоари, зелене површине). На подручју сваке оптичке чворне станице изградити секундарну оптичку мрежу до објеката у које се постављају топлотне подстанице новог топловода, као и до других објеката ако се укаже потреба. На секундарној оптичкој мрежи предвидети помоћна оптичка чворишта (у разводним орманима на јавним површинама) где то буде потребно. Ова градска оптичка мрежа након увлачења оптичких каблова и опремања оптичких чворних станица може се користити за: надзор и управљање топлотним подстаницама, кабловску телевизију, интернет, ГИС, разне врсте надзора, изнајмљивање другим корисницима итд., а постојаће услови да се преко Телекомове мреже повеже и са другим подручјима ван Ваљева. На овај начин створиће се могућност да сваки стан (у објектима до ког се полаже оптички кабал) добије оптичку везу.

Извор: Генерални урбанистички план, „Службени гласник града Ваљева“ 5/2013, од 13.5.2013, свеска 2