05 мар

Ваљевске планине

Ваљевске планине

Ваљевским планинама, или тзв. „Ваљевском гредом“ означава се издужени појас брдско-планинског терена који, као изразито орографска целина представља природну границу простирања подручја Северозападне Србије према југу.

Овај појас пружа се на дужини од преко 50 km. Ваљевске планине су издужене у правцу запад-исток, дижући се са површи од 600 m.

У склопу Ваљевских планина су следеће целине:


Планина Медведник се налази недалеко од Ваљева (35 km), у средишту планинског венца који води од Дрине на западу, преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине, затим Јабланика (1274 m), Повлена (1347 m) и Маљена (1104 m), а завршава Сувобором на истоку. Највиши врх се налази на 1244 m надморске висине.

Уже подручје Медведника обухвата површину од 5 km² и скоро неприметно, без напора изводи посетиоца на врх планине са изванредним видиком.

Медведник привлачи пре свега чистом, очуваном природом, обиљем шума са добрим приносима укусних печурки и ливадама са пуно јагода и лековитог биља.

Медведник је кречњачка планина, а са хидролошке стране припада сливу Дрине. Готово целу планину опасује мала река Завојшница, која извире на југоисточним обронцима између Медведника и Јабланика, а улива се у реку Љубовиђу, и даље тече ка северозападу, обилази масив Оровичке планине и одатле тече ка југозападу према Дрини.

Северни обронци Медведника су насељени. У подножју се налазе стара села попут Ребеља, Суводања, Дренаића, Драгодола и друга.

Једна од занимљивости је та да се у селу Ребељ налазе остаци старог рудника бакра. Ту је од античког времена, па све до прошлог века вађен бакар, а помиње се и злато.

На Медведнику, тачније у селу Ребељ, се налазе планинарски дом Крушик, који је изграђен средином осамдесетих година прошлог века. У вишекреветним собама, може се сместити педесетак гостију.

Истински заљубљеници у природу, љубитељи авантуре и присталице активног одмора, биће одушевљени лепотама које Медведник пружа.


Јабланик је планина у западној Србији, у групи Ваљевских планина. Налази се 30 km од Ваљева (на путу за Бајину Башту преко Дебелог брда), на извору реке Јабланице. Највиши врх се зове као и планина и висок је 1275 m. Око врха има доста шуме, али је сам врх под ливадом и ако је добра видљивост, поглед је врло леп. Поглед тада досеже до Авале, Космаја, Букуље, итд. Од Медведника са запада Јабланик је одвојен високим превојем Столице, док је према југоистоку од Повлена одвојен превојем Дебело Брдо.

Изграђен је претежно од дијабаз-рожанаца, делом од серпентина, а највиши делови грађени су од тријарских кречњака. Годишње прима 1800 mm падавина. На травним пашњацима на високим заравнима саграђене су појате.

Покривен је претежно буквом, а знатан део чине ливаде са ниском и густом травом нарочито на северним и северноисточним падинама, где је могуће лоцирати ски стазе ширине 100-250 m и дужине до 3-4 km са разноврсним нагибима (за почетнике и врхунске смучаре). Снега, дебљине око 1 m, има од децембра до марта, а скијање је могуће изнад 900 m надморске висине.


Повлен је планина у западној Србији која се налази на тридесетак километара југозападно од Ваљева. Чине је више врхова, од којих су три најважнија: Мали Повлен (1347 m), Средњи Повлен (1301 m) и Велики Повлен (1271 m). Припада венцу ваљевских планина, које су продужетак старовлашке висије и пружају се западно од Ваљева ка равној Мачви.

Планине нису много високе - највиша тачка ланца, Мали Повлен, достиже до 1.347 m - али су тешко проходне. Густе шуме и дубоки речни кањони невољно пропуштају узане и кривудаве путеве који воде до малих и под шумом прикривених засеока. Код кањона Трешњице под Повленом настанио се белоглави суп којем је то, уз кањон реке Увац, једини поуздан азил на овим просторима.


Маљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Одликује се великим шумама црног, белог бора и јеле итд. Позната је по својим ливадама на којима цвета нарцис – најлепши планински цвет. На Маљену се могу наћи и шумска јагода, купина, дивља малина и др. Највиши врхови ове планине су: Краљев сто - 1103 m, Црни врх - 1098 m и Велика плећа - 1037 m.
Највећа атракција ове планине свакако је висораван на коме је смештан истоимени туристички центар Дивчибаре на 980 m надморске висине, који уједно представља и једну од најпознатијих ваздушних бања Србије. Захваљујући споју морске, карпатске и панонске климе ово подручје погодује лечењу болести дисајних органа.
Дивчибаре су прекривене прелепим ливадама са мноштвом река, потока и кањона са стрмим литицама. Између осталих: Буковска река, Црна река, Козлица, Крчмарска река, Црна Каменица. Најинтересантнија је река Манастирица која прави врло леп водопад висок око 20 m, мештани га зову Скакало. Овај водопад се зими понекад и заледи па као такав служи као вежбалиште за алпинисте. Дивчибаре обухватају и четири резервата природе: Црна река, Чалачки поток, Забалац и Вражији вир.
На Дивчибарама постоји више терена за различите врсте спортова: тениски, кошаркашки, рукометни терени, терен за мини голф а поред тога постоје и простори за фитнес као и велики број обележених шетачких стаза.
Од Дивчибара се организује низ планинарских тура а смештај се може потражити у хотелима, приватном смештају или у планинарском дому на Пољанама. Постоји 6 великих стаза које воде до највиших врхова на планини Маљен и до видиковца.
Дивчибаре су и ски центар са неколико ски стаза. Најдужа се налази на северној падини Црног врха и дужине је 850 m, са двоседном жичаром, капацитета 1200 скијаша на сат. Постоји и мноштво мањих стаза које су идеалне за децу и скијаше почетнике.


Маглеш је планина удаљена 23 km јужно од Ваљева. Налази се у венцу Ваљевских планина између Повлена и Маљена и пружа се правцем запад-исток у дужини од око 4 km. Може се сматрати и источним делом, огранком, већег и познатијег Повлена. Падине Маглеша су необично лепе са наизменично поређаним вртачама и ливадама, шумама и прекрасним видицима.


На северозападу, Ваљевске планине се настављају појасом Подрињских планина, затим се на западу преко Дрине и планине Јелице повезују са осталим планинама динарског система, док су на истоку, изворишним крацима реке Љиг – односно Накућанском преседлином одвојене од Рудника. Унутрашњи, северни део лука Ваљевских планина затвара басен слива Колубаре, а спољашњи лук је у свом југозападном делу експониран према долини Дрине, и према долини Западне Мораве – на југу.

Ваљевске планине посебно су богате хидрографским потенцијалима (реке и потоци), биљним и животињским светом, условима за лов и риболов, антропогеним туристичким вредностима, пећинама, сакралним споменицима културе, археолошким налазиштима, природним резерватима. На ваљевским планинама се одржавају оријентациона такмичења планинара, такмичење смучара, спортски кампови, брање лековитог биља.
За планинаре, спелеологе, извиђаче, посебно истичемо атрактивност кањона реке Трешњице, Сушице, Градца и Суваје, Завојшнице, Љубовиђе, Црне и Буковске реке и Црне Каменице, природне резервате на Медведнику, Маљену, Градцу. Ту су и Петничка пећина, пећине у кањону реке Градац …
Подно Ваљевских планина налазе се манастири: Ћелије, Лелић, Пустиња, Јовања, Црква Грачаница, црква на Дивчибарама.

05 мар

Клисура реке Градац

Клисура реке Градац

Клисура реке Градац, налази се на територији града Ваљева, од кога је удаљена 1 km у правцу југа.

Клисура је један је од најатрактивнијих простора у овом делу Србије. Маркантних димензија, са честим вертикалним одсецима и динамичном морфологијом, већим бројем подземних и површинских облика крашке ерозије и бројним меандрима спада у ред најживописнијих клисура у Србији.

Велике површине под шумом на простору око клисуре, део су њеног изворног амбијента, а чисте воде Градца, њен највећи украс. Посебну драж овом подручју дају и мање амбијенталне целине са специфичним и врло вредним пејзажним карактеристикама и станишта већег броја ретких биљних и животињских врста.

klisura-reke-gradac-02

У претежно мешовотим листопадним шумама овог подручја своја станишта има велики број птица, као што су на пример: зеба, мишар, јастреб, кокошар; многе врсте глодара: јеж, пух орашар, шумски пух, веверица, риђа волухарица, а од ловне дивљачи: срна, дивља свиња, зец, лисица, куна златица, куна белица, препелица, јаребица, камењарка. Последњих година забележено је и присуство веома ретке врсте сисара – видре, за коју се претпостављало да је ишчезла са ових простора. Присуство видре указује на богат и разноврстан живи свет у води. У реци живи 10 аутохтоних и 1 интродукована врста риба (поточна пастрмка, липљан, клен…). Посебну вредност подручја чини и хидролошки феномен Градачко врело.

Поред природних лепота, ово подручје се одликује бројним културним споменицима, који сведоче о присуству човека на овим просторима од палеолита, преко римског периода и средњег века до данас.

О прошлим временима сведоче:

  • манастир Ћелије,
  • Лелићка воденица,
  • Висока пећина,
  • Каструм,
  • остаци средњовековног утврђења у атару села Бранговић…

док бројни видиковци данас омогућују да се погледа и даље и шире, у околину клисуре.

Због особених пејзажних карактеристика и природних реткости и вредности, подручје клисуре реке Градац заштићено је као предео изузетних одлика.

05 мар

Петничка пећина

Петничка пећина

Петничка пећина је једна од најпознатијих природних знаменитости Ваљева.

Налази се у селу Петница на око 7,5 km од Ваљева, на врху кречњачке стене. Још од XVIII века је предмет научних истраживања.

У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Пећина се састоји од око 600 m дугих канала и бројних одаја. Најнижи ниво зове се Велика пећина због огромног троугластог улаза висине око 15 m из кога извире река Бања. Горња тј. мања пећина је пак, већих димензија, а њена најпространија одаја, коју такође зову и концертна дворана, има природно осветљење које потиче од два отвора на таваници. Ту је откривено огњиште, трагови боравка човека од Неолита, остаци фауне из леденог доба, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа али и војничка опрема из периода Римљана.

И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет интересовања програма археологије у Истраживачкој станици.

05 мар

Таорска врела

Таорска врела

Најлепши извори у ваљевском крају су сигурно Таорска врела, која су почетком 80-их година каптирана за потреба снабдевања Косјерића водом.

Налазе се у Доњем Таору, недалеко од пута за Маковиште.

У подножју кречњачког платоа, на југоисточном крају синклиналне долине, са северне стране оивиченог окомитом литицом висине 5m, ширине при дну 3m, из пећинског отвора избија врело. На релативно кратком растојању преко наталожених бигрених наслага створени су бројни слапови и водопади. У овом предивном природном простору некад је постојало 12 воденица. Каптирањем за потребе косјерићког водовода и коришћењем сиге из врелског потока Таорска врела су прилично изгубила на лепоти.

Данас вода весело скакуће по биграним степеницама, као у најбољим данима Таорских врела, али само крајем зиме, када се топе снегови на Повлену и околним планинама и када воде има у великим количинама.