Valjevsku privredu karakteriše, pre svega, metalska i poljoprivredno-prehrambena proizvodnja. Metalski kompleks je bio dominantan do devedesetih godina, mada ni danas nije manje značajan.

Glavni podsektori metalnog i elektrosektora grada Valjeva su metaloprerađivačka delatnost, mašinogradnja, proizvodnja saobraćajnih sredstava, električnih mašina i aparata, sa učešćem u ukupnom prihodu Kolubarskog okruga od 21%. U strukturi ovog sektora (prema veličini preduzeća) dominiraju preduzetnici i mala preduzeća.

Godinama, najveći izvoznici su privredna društva metalskog sektora i elektroindustrije, i to: „Gorenje“, „Inos Balkan“, HK „Krušik“, „Blist“ i „Elbi“. U periodu januar-decembar 2015. godine, „Gorenje” je bilo četvrti izvoznik u Republici Srbiji, sa izvozom od 179,6 miliona €. Najznačajnije grupe izvoznih proizvoda su kotlovi i mašine, proizvodi od gvožđa, čelika i aluminijuma, kao i namenski proizvodi.

Uvozni proizvodi koji su u periodu januar-decembar 2015. godine bili dominantni, su mašine i kotlovi sa 14,86 miliona $, gvožđe i čelik sa 4,58 milona $ i aluminijum i proizvodi od aluminijuma sa 2,68 miliona $.

Najveći uvoznici u ovom sektoru su „Gorenje“, Urban Tehnik („Urban Technics“), „Tvik DIV“, HK „Krušik“, „Elbi“ i „Blist“.

Proizvodnja odeće od tekstila, kože i obuće predstavlja značajnu proizvodnu granu, kako na nivou Srbije tako i na nivou grada Valjeva. Uvozno je zavisna, a izvozno orjentisana, radno intezivna, sa tradicijom na evropskom i svetskom tržištu. Proizvodnja je organizovana u malim, srednjim i velikim preduzećima.

U tekstilnoj proizvodnji i preradi kože i obuće dominiraju kapaciteti za proizvodnju tkanina (viskozne svile, čarapa i konfekcije). Ova grana čini 5% ukupne industrijske proizvodnje Kolubarskog okruga.

Vodeće preduzeće u robnoj razmeni iz ove oblasti jeste „Valy“. U strukturi izvoznih i uvoznih proizvoda u 2015. godini najznačajniji izvozni proizvodi su odeća i pribor sa učešćem od 103,0 miliona $, i izvozom od 72,3 miliona $.

Građevinski sektor je veomo važan za funkcionisanje privrede grada. On je povezan sa velikim brojem privrednih delatnosti (više od 30), čije proizvode koristi kao sredstvo za rad ili materijal za izgradnju i ugradnju u građevinske objekte.

Građevinski sektor grada pratimo kroz izvođenje građevinskih radova-građevinsku operativu, stambenu privredu i proizvodnju građevinskog materijala.

Proizvodnja građevinskog materijala je zasnovana na brojnim prirodnim bogatstvima kvalitetnih peskova, kvarcnog peska, kaolina, gline, granita i kamena. Ukupno, u građevinskom sektoru grada posluje 77 preduzeća, od čega 75 malih i 2 srednja. Ovaj sektor privrede zapošljava ukupno 876 radnika.

U okviru građevinskog sektora je u 2015. godini izvezeno proizvoda u vrednosti od 7,6 miliona $. Za potrebe ovog sektora u 2015. godini uvezeno je proizvoda u iznosu od 34,7 miliona $. Najznačajniji izvoznici i uvoznici iz ove oblasti su firme „Austroterm“ („Austrotherm“), „Četnik“ i „Stirokop“ („Stirocoop“).

Trgovina ima nezamenljivu ulogu u procesu integralne tržišne privrede kako u Republici Srbiji, tako i u gradu Valjevu i njegovoj ukupnoj privrednoj strukturi.

Domaća trgovinska delatnost suočava se sa velikim izazovima, kao što su povećana konkurencija na domaćem tržištu, koncentracija i preuzimanje, uvođenje novih tehnologija, novi maloprodajni formati, elektronska trgovina i globalizacija. Tu su i novi oblici poslovanja-direktna prodaja potrošaču, prodaja na daljinu, elektronska trgovina, kao i nove komercijalne usluge, prezentacija proizvoda, saveti, nove usluge plaćanja i isporuke.

U takvim uslovima izdvojile su se domaće firme kao što su „Europrom“ i „Žinasa“, i inostrane „IDEA“ („IDEA“), „Intereks“(„InterEX“) i „Roda“. Ukupno, na teritoriji grada, posluje oko 310 trgovina sa 1.585 zaposlenih, koja čini 34% ukupnog prihoda Kolubarskog okruga.

Usluge smeštaja, ishrane, administrativnih, pomoćnih uslužnih i ostalih uslužnih delatnosti obavlja 63 preduzeća, koja zapošljavaju 271 radnika.

Turizam i ugostiteljstvo raspolaže smeštajnim kapacitetima u više od 128 objekata (hotela, motela, odmarališta), sa ukupno 2.665 kreveta.

Korišćeno poljoprivredno zemljište (39.958 ha) obuhvata 64% teritorije grada i uz povoljne klimatske uslove može biti vrlo značajan resurs, kako grada tako i šireg područja. U prilog ovoj tvrdnji je struktura poljoprivrednih površina, koja pokazuje veliku zastupljenost voćnjaka i vinograda (8,9%), livada (10,6%) i pašnjaka (11,1%).

U poslednje vreme, uočljivo je intenzivno raslojavanje poljoprivrednih domaćinstava gde se izdvajaju domaćinstva koja se postepeno preorijentišu na intenzivnu i specijalizovanu proizvodnju (voćarstvo: malina, kupina, jabuka, šljiva; stočarstvo: farme junadi i svinja; živinarstvo, kao i postepeni porast proizvodnje ribe u ribnjacima male i srednje veličine).

U sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva posluje 35 preduzeća sa 150 zaposlenih.

U Valjevu je zastupljena primarna prerada drveta i viši stepen finalizacije proizvodnje nameštaja i elemenata od nameštaja, učestvujući sa oko 7% u industrijskoj proizvodnji Kolubarskog okruga. U 2015. godini je izvezeno nameštaja u vrednosti od oko 6,0 miliona $. Ovde je uglavnom reč o izvozu iz manjih proizvodnih kapaciteta.

 

 

U gradu Valjevu postoje brojni mali kapaciteti za preradu voća i povrća, proizvodnju i preradu mesa i mleka, alkoholnih pića i mineralne vode, stočne hrane, čajeva i preradu duvana. Prehrambeni sektor Valjeva u 2015. godini izvezao je voća u vrednosti 15 miliona $.

IT produkciju u Valjevu čine distributeri računara i računarske opreme, kao i proizvođači i distributeri računarskih usluga i računarskih programa. Broj preduzeća koja se bave informaciono-komunikacionim tehnologijama se svake godine povećava. Najveći broj preduzeća radi u sektoru izrade softvera, zatim slede preduzeća koja se bave proizvodnjom računarskih mašina i preduzeća koja se bave telekomunikacijama. Proizvodnja računara se sastoji u sastavljanju računarskih jedinica od uvezenih komponenti i proizvodnje industrijskih računara koji služe za upravljanje i kontrolu procesa.

Na teritoriji koju pokriva grad Valjevo je u 2014. godini u ovom sektoru poslovalo 26 preduzeća sa 76 zaposlenih lica.

 

Hemijska prerada čini 3% u ukupnom proizvodnom sektoru okruga. Ona obuhvata proizvodnju celuloznih vlakana, svile, đubriva, farmaceutskih proizvoda, sredstava za zaštitu bilja, proizvoda od plastike, građevinskog stiropora, PVC stolarije, ambalaže. Najznačajniji izvozni proizvod od 2012. – 2015. godine, u ovoj oblasti, bile su plastične mase, u proseku 14,5 miliona $ godišnje.

Napajanje električnom energijom

Područje grada Valjeva upućeno je na snabdevanje električnom energijom iz energetskog sistema Srbije. Elektroprenosna i distributivna mreža je razvijena i omogućava da se električnom energijom snabde gotovo svaki potrošač sa ovog područja. Grad Valjevo predstavlja značajan elektroenergetski čvor i regionalni centar u Republici Srbiji. Preko Valjeva su izgrađeni dalekovodi 220 kV na pravcu TC Bajina Bašta-Valjevo-Obrenovac, dalekovodi koji povezuju TC Požega sa TC Valjevo i TC Valjevo sa TC Zvornik i TC Kolubara. Osnovni izvor električne energije za grad Valjevo je TC 220/110 kV snage 300 MW. Elektrodistributivnu mrežu grada Valjeva čine i: – glavna trafostanica napona 110 kV/35 kV ukupne instalisane snage 63 MW, – 10 trafostanica 35 kV/10 35 kV/10 kV ukupne instalisane snage 92 MW, – 500 trafostanica 10 kV/0,4 kV ukupne instalisane snage 171.56 MW, kao i – 80,41 km mreže 35 kV-og napona, 547,37 km mreže 10 kV-og napona i 2.219,60 km mreže 0,4 kV-og napona. Instalisana snaga zadovoljava sadašnje potrebe potrošača, a napajanje iz više pravaca obezbeđuje kvalitetno i sigurno snabdevanje električnom energijom.

Javna rasveta

Javna rasveta (stubovi, svetiljke i sijalice) je u vlasništvu JP „Direkcija za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva“, preduzeća kojeg je osnovao grad.  Utrošena električna energija za javno osvetljenje se plaća na osnovu merenja i ove troškove snosi grad u 100% iznosu. Održavanje javnog osvetljenja grad Valjevo je poverio privatnom preduzeću „Bos projekt“ iz Valjeva. Troškove održavanja grad snosi u 100% iznosu. Od ukupno 45 km glavnih ulica osvetljeno je 43 km, a od 208 km sporednih ulica osvetljeno je 188 km. Svih 5 trgova je osvetljeno.

Podaci iz energetskog bilanasa objekta za 2006. i 2009. god.

Ukupna fakturisana potrošnja električne energije (kWh)	2006.	3.491.973,00
	2009.	3.629.119,77
Ukupni troškovi za električnu energiju (din)	2006.	12.406.207,97
	2009.	19.358.256,33
Ukupni troškovi održavanja (din)	2006.	8.302.400,00
	2009.	13.074.595,74
Ukupni troškovi (din)	2006.	20.708.607,97
	2009.	32.432.852,07
Ukupna emisija CO2 na bazi fakturisanepotrošnje električne energije (kg)	2006.	2.793.578,40
	2009.	2.903.295,82
Broj svetiljki po stanovniku (svet./st.)	2006.	0,07
	2009.	0,07
Prosečna snaga svetiljke javnog osvetljenja (kW)	2006.	0,12
	2009.	0,13
Broj svetiljki po km osvetljenih ulica (svet./km)	2006.	29,40
	2009.	45,91
Potrošnja električne energije za javno osvetljenje po svetiljci (kWh god./svet.)	2006.	514,13
	2009.	523,53
Potrošnja električne energije za javno osvetljenje po stanovniku godišnje (kWh god./st.)	2006.	36,09
	2009.	37,51
Potrošnja električne energije za javno osvetljenje po kilometru osvetljenih ulica godišnje (kWh god./km)	2006.	15.116,77
	2009.	24.033,91
Specifični  godišnji bruto trošak za električnu energiju (2006.)	Po svetiljci  (din god./svet.)		1.826,59
	Po stanovniku (din god./st.)		128,21
	Po km osvetljenih ulica (din god./km)		53.706,53
Specifični godišnji bruto trošak za održavanje (2006.)	Po svetiljci  (din god./svet.)		1.222,38
	Po stanovniku (din god./st.)		85,80
	Po km osvetljenih ulica (din god./km)		35.941,13
Specifični godišnji bruto trošak za sistem javnog osvetljenja (2006.)	Po svetiljci  (din god./svet.)		3.048,97
	Po stanovniku (din god./st.)		214,02
	Po km osvetljenih ulica (din god./km)		89.647,65
Učešće ukupnih troškova za javno osvetljenje u godišnjem budžetu grada (%)	2006.		2,08
	2009.		2,13
Specifični  godišnji bruto trošak za električnu energiju (2009.)	Po svetiljci  (din god./svet.)		2.792,54
	Po stanovniku (din god./st.)		200,06
	Po km osvetljenih ulica (din god./km)		128.200,37
Specifični godišnji bruto trošak za održavanje (2009.)	Po svetiljci  (din god./svet.)		1.886,12
	Po stanovniku (din god./st.)		135,12
	Po km osvetljenih ulica (din god./km)		86.586,73
Specifični godišnji bruto trošak za sistem javnog osvetljenja (2009.)	Po svetiljci  (din god./svet.)		4.678,71
	Po stanovniku (din god./st.)		335,19
	Po km osvetljenih ulica (din god./km)		214.787,10

 

U sistemu javnog osvetljenja grada Valjeva 1% je hibridnih živinih i kompaktnih fluoroscentnih sijalica, 32,1% su živine visokog pritiska, 66,1% su natrijumove visokog pritiska i 0,8% su metal halogene Regulacija uključenja / isključenja vrši se putem podešavanja uklopnog sata i nema regulacije fotometrijskih parametara. U sistemu je 92% ispravnih sijalica dok se gubici u sistemu procenjuju na 12%.

Posmatranjem rasporeda potrošnje električne energije po mesecima za 2009. godinu uočava se trend povećanja potrošnje u zimskim mesecima u odnosu na letnje. Pik koji odstupa od ovog trenda javlja se u aprilu. Uočava se da su troškovi održavanja najveći u toku letnjih meseci kada su i vremenski uslovi za vršenje ovih radova najpovoljniji. Ovde se mora uzeti u obzir i uticaj budžeta lokalne samouprave kao specifičnog izvora finansiranja.

Upoređujući indikatore za 2006. i 2009. godinu uočava se povećanje prosečne snage svetiljki sa 0,12 na 0,13 kW, zatim povećanje broja svetiljki po km osvetljenih ulica sa 29,40 na 45,91, kao i potrošnja električne energije za javno osvetljenje po svetiljci sa 514,13 na 523,53 kWh god./svet.

Specifični godišnji bruto trošak za električnu energiju 2009. godine je veći u odnosu na 2006. godinu, i to značajno kod km osvetljenih ulica (din god./km). Takođe, isti je slučaj i kod specifičnog godišnjeg bruto troška za održavanje i specifičnog godišnjeg bruto troška za sistem javnog osvetljenja.

Toplotna energija

JKP „Toplana-Valjevo“ je isporučilac toplotne energije domaćinstvima i privredi u gradu. Sistem je manjim delom daljinski, nov je i sporo se širi, a većim delom je blokovski (lokalne kotlarnice). U nadležnosti ovog preduzeća su nova toplana snage 30MW (projektovane 130MW) i 20 kotlarnica, od čega je polovina na mazut a polovina na ugalj. Starost ovih kotlarnica je od 5 do 50 godina, dok je prosečna starost od 20 do 25 godina. Od 2007. godine kada je izgrađena nova toplana na sistemu je 70 toplotnih podstanica ukupnog kapaciteta 33 MW. Ili drugim rečima,  priključeno je 3.546 korisnika  (stanova i domaćinstava), kao i 262 korisnika poslovnog prostora, što je 220.000 m² grejne površine. U ovoj fazi toplifikacije ugašene su 33 kotlarnice na čvrsta i tečna goriva. Deo ovih kotlarnica bio je u nadležnosti JKP „Toplana-Valjevo“.

Na osnovu dostavljenih podataka lokalnih kotlarnica ima u 15 osnovnih škola, 2 srednje škole, 2 ustanova kulture, 1 ustanovi fizičke kulture, 1 ustanovi socijalne zaštite, 1 ustanovi javnog informisanja i 3 javna preduzeća.

Vodovod i kanalizacija

Gradskom preduzeću JKP „Vodovod-Valjevo“ od strane grada povereni su poslovi vršenja komunalne delatnosti prečišćavanja i distribucije vode i prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda.  U nadležnosti ovog preduzeća su izvorišta „Paklje“ i „Ilidža“, vodozahvat iz reke Gradac, PPV „Pećina“, PPOV „Gorić“, gradska distributivna mreža,  dva seoska vodovoda „Prskavac“ i „Kukalj“, baždarnica i održavanje.

Stanovnici Valjeva snabdevaju se vodom iz kaptiranog vrela „Paklje“ odakle se voda preko gravitacionog cevovoda „Paklje-Pećina“, u dužini 8,2 km, doprema u fabriku za prečišćavanje sirove vode „Pećina“. Vrelo „Paklje“ je tipično karstno vrelo sa velikim oscilacijama u izdašnosti (120-1000 l/s).

Kao prelazno rešenje za dodatne količine vode urađeni su vodozahvat na reci Gradac, crpna stanica i potisni cevovod Ø 500 mm do postrojenja za prečišćavanje vode „Pećina“, kapaciteta 300 l/s.

Voda sa izvorišta „Ilidža“ i danas služi kao manje izvorište za vodosnabdevanje Valjeva. Kvalitet vode je i bez ikakvog prečišćavanja i dezinfekcije izuzetan tokom cele godine. Kapacitet ovog izvora je 17.5 l/s.

U toku je završetak brane akumulacionog sistema za vodosnabdevanje „Rovni“. Visina brane akumulacije je 75 m,  a površina akumulacije 2,4 km². Ova akumulacija pored Valjeva pitkom vodom će snabdevati opštine kolubarskog regiona. Ovom akumulacijom obezbeđivaće se i tehnička voda za buduću Termoelektranu u Kaleniću.

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka kapaciteti raspoložive sirove vode su bili veći od kapaciteta postojećeg postrojenja za preradu vode (243 l/s), koje je inače bilo dotrajalo i nepouzdano. Sve veće potrebe grada za vodom za piće nametnule su kao prioritetan i urgentan zadatak izgradnju fabrike vode za piće na Pećini (PPV „Pećina“). Fabrika je puštena u rad 1996. godine. Reč je o objektu za prečišćavanje vode za piće kapaciteta 600 l/s. Ukupan kapacitet postrojenja je 6480 m³/h, dok je kapacitet izvedene prve faze 2160 m³/h. Prečišćavanje vode obuhvata bistrenje, taloženje, filtriranje i dezinfekciju. Ovim procesima se uklanjaju suspendovane mineralne i organske materije. Kompletan tehnološki proces je automatizovan i kompjuterski kontrolisan.

JKP „Vodovod-Valjevo“ sa vodom snabdeva oko 60.000 stanovnika. Sistem obuhvata 230 km vodovodne mreže sa 7 rezervoara zapremine 5160 m³ i 142 km kanalizacione mreže sa 80% povezanosti korisnika na kanalizacioni sistem. Najveći deo kanalizacione mreže čine plastične cevi (70%).

Valjevo je grad koji je prvi u Srbiji shvatio značaj prerade otpadnih voda i zaštite vodotokova, u ovom slučaju reke Kolubare, pa je još 1965. godine urađen projekat mehaničkog i biološkog prečišćavanja sa anaerobnom stabilizacijom mulja u okviru FPOV „Gorić“. Iako je ovaj sistem radio zadovoljavajuće bio je malog kapaciteta pa je 1982. godine urađen projekat koji je realizovan 2002. godine. Kapacitet FPOV „Gorić“ povećan je sa tadašnjih 500 l/s na današnjih 975 l/s. FPOV „Gorić“ čine pumpna stanica sa pužnim prenosom i predtretmanom, automatska rešetka, sistem aerisanja otpadne vode, duvaljke za earaciju, primarni taložnik, bazen za aeraciju, sekundarna taložnica i digestor.