05 мар

Туризам у Ваљеву

Туризам у Ваљеву

Ваљевски крај обилује бројним, изузетно атрактивним елементима туристичке понуде.

Релативно повољан географски положај на важним магистралним путним правцима и близина потенцијалних емитивних тржишта, богатство културног наслеђа на релативно малом простору, уклопљеност културног богатства у туристички атрактивна природна подручја (клисура Градца, Јабланице, ваљевске планине), већи број манастира и мошти два свеца, велики број знаменитих личности пониклих са овог подручја, догађаји везани за националну историју омогућили су да се Ваљево издвоји као аутентична туристичка дестинација.

Као посебне целине, поред градског језгра, издвајају се:

  • Дивчибаре, планинско-туристичко место
  • Бранковина, културно-историјски комплекс
  • Петница, спортско-рекреативни центар
  • Манастири

Географски положај, природни фактори, културно-историјско наслеђе, јасно говоре да ово подручје може да развија следећа туристичка кретања: екскурзиони туризам (ђаци, студенти, пензионери…), верски (Лелић, Ћелије, Пустиња, Јовања, Грачаница…), образовни (едукативне радионице), спортски (планинарење, бициклизам, слободно пењање…), манифестациони (Џес фест, Тешњарске вечери, Дан малине, Данк купине, Дани гљива, Лековитим стазама ваљевских планина…) и сеоски туризам.

Сеоски туризам се посебно издваја као потенцијал ваљевског краја. Природне вредности су представљене разноликошћу рељефа, повољно умерено-континенталном климом, бројним изворима и атрактивним речним долинама. Највећи туристички потенцијал имају ваљевске планине са туристичким местом Дивчибаре, клисура реке Градца, али и бројни извори и пећине (Петничка и Дегурићка).

Стицајем природних и историјских околности на овом тлу су се родили и живели свеци, кнежеви, владике, војсковође, велики песници и културни посланици, који су за собом оставили сјајна дела материјалне и духовне културе и који данас представљају бисере у туристичкој понуди Србије. На овим просторима одиграли су се пресудни догађаји који су обележили историјске периоде у општој и националној историји. О томе сведоче Бранковина, Лелић, Пустиња, Ћелије, Тешњар, Кула Ненадовића и бројни споменици културе у самом граду, али и покретна културна добра представљена кроз музејске и галеријске поставке.

Бројне манифестације и разноврсни садржаји на малом простору, који дозвољавају комбиновање различитих елемената туристичке понуде прилагођене мањим групама туриста или појединаца, уз непосредност, отвореност, гостољубивост, срдачност локалног становништва, омогућују укључење домицилног становништва у туристичке токове, а самим тим и могућности запослења у туризму.

Захваљујући повољним природним факторима, уз богатство културног наслеђа, Ваљево је аутентична и неизоставна дестинација у туристичкој понуди Србије.

05 мар

Ваљевске планине

Ваљевске планине

Ваљевским планинама, или тзв. „Ваљевском гредом“ означава се издужени појас брдско-планинског терена који, као изразито орографска целина представља природну границу простирања подручја Северозападне Србије према југу.

Овај појас пружа се на дужини од преко 50 km. Ваљевске планине су издужене у правцу запад-исток, дижући се са површи од 600 m.

У склопу Ваљевских планина су следеће целине:


Планина Медведник се налази недалеко од Ваљева (35 km), у средишту планинског венца који води од Дрине на западу, преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине, затим Јабланика (1274 m), Повлена (1347 m) и Маљена (1104 m), а завршава Сувобором на истоку. Највиши врх се налази на 1244 m надморске висине.

Уже подручје Медведника обухвата површину од 5 km² и скоро неприметно, без напора изводи посетиоца на врх планине са изванредним видиком.

Медведник привлачи пре свега чистом, очуваном природом, обиљем шума са добрим приносима укусних печурки и ливадама са пуно јагода и лековитог биља.

Медведник је кречњачка планина, а са хидролошке стране припада сливу Дрине. Готово целу планину опасује мала река Завојшница, која извире на југоисточним обронцима између Медведника и Јабланика, а улива се у реку Љубовиђу, и даље тече ка северозападу, обилази масив Оровичке планине и одатле тече ка југозападу према Дрини.

Северни обронци Медведника су насељени. У подножју се налазе стара села попут Ребеља, Суводања, Дренаића, Драгодола и друга.

Једна од занимљивости је та да се у селу Ребељ налазе остаци старог рудника бакра. Ту је од античког времена, па све до прошлог века вађен бакар, а помиње се и злато.

На Медведнику, тачније у селу Ребељ, се налазе планинарски дом Крушик, који је изграђен средином осамдесетих година прошлог века. У вишекреветним собама, може се сместити педесетак гостију.

Истински заљубљеници у природу, љубитељи авантуре и присталице активног одмора, биће одушевљени лепотама које Медведник пружа.


Јабланик је планина у западној Србији, у групи Ваљевских планина. Налази се 30 km од Ваљева (на путу за Бајину Башту преко Дебелог брда), на извору реке Јабланице. Највиши врх се зове као и планина и висок је 1275 m. Око врха има доста шуме, али је сам врх под ливадом и ако је добра видљивост, поглед је врло леп. Поглед тада досеже до Авале, Космаја, Букуље, итд. Од Медведника са запада Јабланик је одвојен високим превојем Столице, док је према југоистоку од Повлена одвојен превојем Дебело Брдо.

Изграђен је претежно од дијабаз-рожанаца, делом од серпентина, а највиши делови грађени су од тријарских кречњака. Годишње прима 1800 mm падавина. На травним пашњацима на високим заравнима саграђене су појате.

Покривен је претежно буквом, а знатан део чине ливаде са ниском и густом травом нарочито на северним и северноисточним падинама, где је могуће лоцирати ски стазе ширине 100-250 m и дужине до 3-4 km са разноврсним нагибима (за почетнике и врхунске смучаре). Снега, дебљине око 1 m, има од децембра до марта, а скијање је могуће изнад 900 m надморске висине.


Повлен је планина у западној Србији која се налази на тридесетак километара југозападно од Ваљева. Чине је више врхова, од којих су три најважнија: Мали Повлен (1347 m), Средњи Повлен (1301 m) и Велики Повлен (1271 m). Припада венцу ваљевских планина, које су продужетак старовлашке висије и пружају се западно од Ваљева ка равној Мачви.

Планине нису много високе - највиша тачка ланца, Мали Повлен, достиже до 1.347 m - али су тешко проходне. Густе шуме и дубоки речни кањони невољно пропуштају узане и кривудаве путеве који воде до малих и под шумом прикривених засеока. Код кањона Трешњице под Повленом настанио се белоглави суп којем је то, уз кањон реке Увац, једини поуздан азил на овим просторима.


Маљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Одликује се великим шумама црног, белог бора и јеле итд. Позната је по својим ливадама на којима цвета нарцис – најлепши планински цвет. На Маљену се могу наћи и шумска јагода, купина, дивља малина и др. Највиши врхови ове планине су: Краљев сто - 1103 m, Црни врх - 1098 m и Велика плећа - 1037 m.
Највећа атракција ове планине свакако је висораван на коме је смештан истоимени туристички центар Дивчибаре на 980 m надморске висине, који уједно представља и једну од најпознатијих ваздушних бања Србије. Захваљујући споју морске, карпатске и панонске климе ово подручје погодује лечењу болести дисајних органа.
Дивчибаре су прекривене прелепим ливадама са мноштвом река, потока и кањона са стрмим литицама. Између осталих: Буковска река, Црна река, Козлица, Крчмарска река, Црна Каменица. Најинтересантнија је река Манастирица која прави врло леп водопад висок око 20 m, мештани га зову Скакало. Овај водопад се зими понекад и заледи па као такав служи као вежбалиште за алпинисте. Дивчибаре обухватају и четири резервата природе: Црна река, Чалачки поток, Забалац и Вражији вир.
На Дивчибарама постоји више терена за различите врсте спортова: тениски, кошаркашки, рукометни терени, терен за мини голф а поред тога постоје и простори за фитнес као и велики број обележених шетачких стаза.
Од Дивчибара се организује низ планинарских тура а смештај се може потражити у хотелима, приватном смештају или у планинарском дому на Пољанама. Постоји 6 великих стаза које воде до највиших врхова на планини Маљен и до видиковца.
Дивчибаре су и ски центар са неколико ски стаза. Најдужа се налази на северној падини Црног врха и дужине је 850 m, са двоседном жичаром, капацитета 1200 скијаша на сат. Постоји и мноштво мањих стаза које су идеалне за децу и скијаше почетнике.


Маглеш је планина удаљена 23 km јужно од Ваљева. Налази се у венцу Ваљевских планина између Повлена и Маљена и пружа се правцем запад-исток у дужини од око 4 km. Може се сматрати и источним делом, огранком, већег и познатијег Повлена. Падине Маглеша су необично лепе са наизменично поређаним вртачама и ливадама, шумама и прекрасним видицима.


На северозападу, Ваљевске планине се настављају појасом Подрињских планина, затим се на западу преко Дрине и планине Јелице повезују са осталим планинама динарског система, док су на истоку, изворишним крацима реке Љиг – односно Накућанском преседлином одвојене од Рудника. Унутрашњи, северни део лука Ваљевских планина затвара басен слива Колубаре, а спољашњи лук је у свом југозападном делу експониран према долини Дрине, и према долини Западне Мораве – на југу.

Ваљевске планине посебно су богате хидрографским потенцијалима (реке и потоци), биљним и животињским светом, условима за лов и риболов, антропогеним туристичким вредностима, пећинама, сакралним споменицима културе, археолошким налазиштима, природним резерватима. На ваљевским планинама се одржавају оријентациона такмичења планинара, такмичење смучара, спортски кампови, брање лековитог биља.
За планинаре, спелеологе, извиђаче, посебно истичемо атрактивност кањона реке Трешњице, Сушице, Градца и Суваје, Завојшнице, Љубовиђе, Црне и Буковске реке и Црне Каменице, природне резервате на Медведнику, Маљену, Градцу. Ту су и Петничка пећина, пећине у кањону реке Градац …
Подно Ваљевских планина налазе се манастири: Ћелије, Лелић, Пустиња, Јовања, Црква Грачаница, црква на Дивчибарама.

05 мар

Клисура реке Градац

Клисура реке Градац

Клисура реке Градац, налази се на територији града Ваљева, од кога је удаљена 1 km у правцу југа.

Клисура је један је од најатрактивнијих простора у овом делу Србије. Маркантних димензија, са честим вертикалним одсецима и динамичном морфологијом, већим бројем подземних и површинских облика крашке ерозије и бројним меандрима спада у ред најживописнијих клисура у Србији.

Велике површине под шумом на простору око клисуре, део су њеног изворног амбијента, а чисте воде Градца, њен највећи украс. Посебну драж овом подручју дају и мање амбијенталне целине са специфичним и врло вредним пејзажним карактеристикама и станишта већег броја ретких биљних и животињских врста.

klisura-reke-gradac-02

У претежно мешовотим листопадним шумама овог подручја своја станишта има велики број птица, као што су на пример: зеба, мишар, јастреб, кокошар; многе врсте глодара: јеж, пух орашар, шумски пух, веверица, риђа волухарица, а од ловне дивљачи: срна, дивља свиња, зец, лисица, куна златица, куна белица, препелица, јаребица, камењарка. Последњих година забележено је и присуство веома ретке врсте сисара – видре, за коју се претпостављало да је ишчезла са ових простора. Присуство видре указује на богат и разноврстан живи свет у води. У реци живи 10 аутохтоних и 1 интродукована врста риба (поточна пастрмка, липљан, клен…). Посебну вредност подручја чини и хидролошки феномен Градачко врело.

Поред природних лепота, ово подручје се одликује бројним културним споменицима, који сведоче о присуству човека на овим просторима од палеолита, преко римског периода и средњег века до данас.

О прошлим временима сведоче:

  • манастир Ћелије,
  • Лелићка воденица,
  • Висока пећина,
  • Каструм,
  • остаци средњовековног утврђења у атару села Бранговић…

док бројни видиковци данас омогућују да се погледа и даље и шире, у околину клисуре.

Због особених пејзажних карактеристика и природних реткости и вредности, подручје клисуре реке Градац заштићено је као предео изузетних одлика.

05 мар

Петничка пећина

Петничка пећина

Петничка пећина је једна од најпознатијих природних знаменитости Ваљева.

Налази се у селу Петница на око 7,5 km од Ваљева, на врху кречњачке стене. Још од XVIII века је предмет научних истраживања.

У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Пећина се састоји од око 600 m дугих канала и бројних одаја. Најнижи ниво зове се Велика пећина због огромног троугластог улаза висине око 15 m из кога извире река Бања. Горња тј. мања пећина је пак, већих димензија, а њена најпространија одаја, коју такође зову и концертна дворана, има природно осветљење које потиче од два отвора на таваници. Ту је откривено огњиште, трагови боравка човека од Неолита, остаци фауне из леденог доба, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа али и војничка опрема из периода Римљана.

И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет интересовања програма археологије у Истраживачкој станици.

05 мар

Таорска врела

Таорска врела

Најлепши извори у ваљевском крају су сигурно Таорска врела, која су почетком 80-их година каптирана за потреба снабдевања Косјерића водом.

Налазе се у Доњем Таору, недалеко од пута за Маковиште.

У подножју кречњачког платоа, на југоисточном крају синклиналне долине, са северне стране оивиченог окомитом литицом висине 5m, ширине при дну 3m, из пећинског отвора избија врело. На релативно кратком растојању преко наталожених бигрених наслага створени су бројни слапови и водопади. У овом предивном природном простору некад је постојало 12 воденица. Каптирањем за потребе косјерићког водовода и коришћењем сиге из врелског потока Таорска врела су прилично изгубила на лепоти.

Данас вода весело скакуће по биграним степеницама, као у најбољим данима Таорских врела, али само крајем зиме, када се топе снегови на Повлену и околним планинама и када воде има у великим количинама.

05 мар

Музеји

Музеји

Народни музеј Ваљево

Народни музеј у Ваљеву је 1951. године основала тадашња Општина Ваљево. Народни музеј у Ваљеву је музеј комплексног типа. Својом делатношћу покрива територију Колубарског округа – град Ваљево и општине: Осечина, Мионица, Лајковац, Уб и Љиг.

Истовремено, поред активности заштите културне баштине, опште културолоших и васпитно-образовних задатака, ваљевски музеј отвара и четврти пут свога деловања – развој културног туризма. У оквиру издавачке делатности, од 1959. године Музеј је објавио бројне публикације посвећене историји и култури ваљевског краја – монографије, студије, истраживања, водиче музејских поставки, и друго.

Стална изложба ваљевског музеја представља несвакидашњи времеплов настао комбинацијом класичних начина музејске презентације и модерних метода амбијенталне и догађајне реконструкције, обогаћених употребом савремене сценографске мултимедијалне технологије. То је прва српска стална поставка за XXI век: ”Трећа димензија прошлости – поглед из будућности.”

Посредством непоновљивих експоната, изванредних амбијенталних реконструкција и савремене технологије, вратите се у прошлост и доживите трећу димензију прохујалих векова. А у музејској сувенирници Вам се нуди велики избор пригодних сувенира, док у музејском кафе клубу можете предахнути и сабрати утиске.

Музејско друштво Србије је Народном музеју у Ваљеву доделило плакету Михаило Валтровић за најбољу музејску установу у Србији у 2005. и 2008. години. Сталне поставке Народног музеја Ваљево су најпосећенији музејски простори на затвореном у Србији.

Народни музеј Ваљево је 2012. године награђен Туристичким цветом, највишим националним признањем које за допринос развоју туризма даје Туристичка организација Србије.

muselinov-konak-01

Муселимов конак

Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву, изграђена у XVIII веку. У време када је саграђен, налазио се у склопу комплекса зграда турске администрације. Међутим, основни историјски значај овог објекта представља чињеница да је то једини материјални остатак директно повезан са Сечом кнезова, која је била непосредни повод за Први српски устанак.

Почетком 1804. године у његовом подруму су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, и одатле су 4. фебруара изведени на губилиште. Након тога, њихове главе су биле јавно изложене на крову ове зграде. Том приликом турски војници су широм Србије убили више десетина виђенијих грађана, али су Алекса и Илија постали симболи Сече кнезова, а Муселимов конак је запамћен као место одакле је посејано семе слободе.

Данас се у подруму овог здања налази музејска поставка посвећена Сечи кнезова, док се у приземљу налази изложба посвећена Првом и другом српском устанку.

05 мар

Галерије

Галерије

Модерна галерија Ваљево

Модерна галерија Ваљево је од свог оснивања 1987. једна од водећих у Србији, са изложбама најрепрезентативнијих сликара 20. века. У њеној сталној поставци су презентирани радови еминентног сликара, академика Љубе Поповића, Ваљевца који живи и ради у Паризу. У програму тематских изложби галерије су заступљена дела сликара Медијале и сликара фантастичног правца као наследника Медијале.

Налази се у строгом центру града поред зграде ваљевске гимназије.

studio-trnavac-01

Интернационални уметнички студио „Радован Мића Трнавац“

Интернационални уметнички студио „Радован Мића Трнавац“ основан је 1997. године. Налази се у реновираној згради која има обележја српске архитектуре с краја XIX века. У склопу Студија налазе се: стан , атеље и галерија.

Галерија има свој уметнички савет састављен од угледних културних радника, два историчара уметности и једног уметника. Уметнички савет позива реномиране уметнике из целог света да буду гости Студија, а основни критеријум су уметничке вредности. Галерија организује самосталне и групне изложбе.

Од оснивања Студија, укупно је 104 уметника са свих континената излагало. Пракса је да сваки уметник остави по једну слику, тако да Студио располаже фондом од преко 100 слика. Галерија организује и пратеће програме као што су радионице. Неколико година за редом остварује сарадњу са основним школама кроз пројекат Дечја уметност.

Студио, такође, сарађује са другим сличним институцијама широм света, размењујући гостовања уметника из тих земаља са уметницима из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Македоније и других. Од 2007. године Студио учествује у манифестацији Ноћ музеја.

galerija-34-01

Галерија 34

Галерија 34 – Градска галерија, која ради у оквиру Центра за културу, смештена у старом делу Ваљева, у Тешњару. У њој се излаже широк дијапазон уменичких дела, а истовремено је и сцена за различита културна дешавања.

Галерија „34“ се налази у центру Ваљева, у Тешњару – старој градској чаршији на десној обали Колубаре.

05 мар

Тешњар

Тешњар

Тешњар је стари део града Ваљева и је један од његових најупечатљивијих симбола.

Налази се на десној обали Колубаре, стешњен између речног тока и брда.

У XIX веку био је центар Ваљева. Са бројним дућанима и занатским радњама представљао је трговачко-занатску четврт, чаршију.

tesnjar-02

Тешњар је као ваљевска чаршија опстајао вековима. Мењале су се грађевине и објекти, али не и локација и просторни распоред. Значајније промене нису донели ни каснији векови. Истина, почетком XIX века дошло је до новог, привременог, опадања Ваљева, али се то није одразило на Тешњар, већ на стамбено-административни део насеља на супротној обали Колубаре. Део насеља на левој обали реке је замро и нестао, претворио се у рушевине, а потом у ливаде и ледине, међутим, Тешњар је опстао и цело Ваљево се сабило у његове оквире. Током друге половине XIX века Ваљево се нашло у фази новог успона. Број становника се нагло повећао и град се опет проширио на леву обалу реке, док је стара чаршија опстала, сачувавши старе намене, чак се и продужила даље низ Колубару. На ове начине конзервиран и заштићен практичним потребама, Тешњар опстаје све до половине XX века када, услед нових токова развоја Ваљева, изазваних наглом индустријализацијом, губи своју некадашњу намену, а тиме и значај у оквирима градског живота, и почиње да нагло пропада. То је било време када је слична судбина задесила многе чаршије у Србији, али за разлику од многих које су нестале, Тешњар је бригом Ваљеваца опстао, истина, једно време трошан и рушеван, да би последњих деценија XX века отпочео процес његове рестаурације и конзервације, који и данас траје.

tesnjar-01

Данас овај део града представља једну оде ретких градских целина XIX века сачуваних у Србији, у којој се и даље налази већи број занатских радњи (грнчарска, воскарска, сарачка, ткачка…), захваљујући којима се може осетити дух старих времена, aли се можете одморити и у неком од многобројних угоститељских објеката. Последњих година, захваљујући чињеници да је више филмова и серија снимано у Тешњару, ова стара ваљевска чаршија постаје својеврсни национални филмски град.
У Тешњару се одржава сваке године у августу и најпознатији ваљевски летњи фестивал „Тешњарске вечери“.
05 мар

Кула Ненадовића

Кула Ненадовића

Кула Ненадовића саграђена је у пролеће 1813. године, пред крај Првог српског устанка, а служила је за војне потребе.

Кулу су подигли војвода Јаков Ненадовић и његов син војвода Јеврем, командант Тамнавске кнежине Ваљевске нахије.

После краха Првог српског устанка (1813.), кула се нашла у турским рукама, и на почетку Другог српског устанка (1815.) постала је центар турске одбране Ваљева. Том приликом су у подруму куле били затворени српски таоци. Зато је, после ослобођења Ваљева, Сима Ненадовић наредио да се кула запали. Кулу је 1836. године обновио кнез Милош Обреновић, доводећи је у намену складишта војне опреме.

Након вишегодишње обнове и конзервације, данас је кула културно-историјски споменик под заштитом државе са сталном музејском поставком и један је од симбола града Ваљева.

05 мар

Културно-историјски комплекс Бранковина

Културно-историјски комплекс Бранковина

Надомак Ваљева се налази село Бранковина.

С правом названа „село пуно историје“, Бранковина је своју славу стекла током драматичних историјских збивања у XIX веку, а посебно као родно место и завичај низа личности, значајних за српску историју и културу.

Амбијентална вредност и историјски значај овог места допринели су да Бранковина стекне званични статус „знаменитог места“. Аутентичност амбијента, историјски и  културни значај учинио је овај простор привлачним за посетиоце, за различита културна догађања и манифестације.

Културно-историјски комплекс обухвата, поред цркве Светих арханђела (саграђене 1830. ктиторством Матије Ненадовића) и споменике народног градитељства, међу којима се издвајају 4 собрашице у порти и вајат Љубе Ненадовића, смештен у дворишту једне од најстаријих школа у Србији, саграђене залагањем проте Матије 1834. године. Ту је и школа подигнута 1895. године, у којој је учила наша позната песникиња Десанка Максимовић. У порти храма налазе се гробови породице Ненадовић, заслужне како за историју овог краја тако и за ток најзначајнијих догађаја на почетку XIX века, као и споменик ратницима околних села, палим у ослободилачким ратовима 1912-1918., са ликом краља Петра I Карађорђевића.

У комплексу је подугнута и реплика куће Ненадовића, као зачетак даљег развоја овог својеврсног музејског комплекса на отвореном.

Народни музеј Ваљево је са својим сталним поставкама стално присутан у оквиру историјског спомен комплекса Бранковина, од 1984. године.

Прво је у старој, „Протиној“ школи јoш 1984. године, поводом 180-те годишњице Првог српског устанка постављена музејска изложба о развоју школства и просвете у то време. Ту се налазе и реконструкције школске зборнице и учионице, са рукописним књигама, уџбеницима и училима, као и експериментална музејска радионица „Учионица кроз векове”.

У другој школској згради, која са пуно разлога носи назив ”Десанкина школа” налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу Десанке Максимовић. У вајату породице Ненадовић реализована је пригодна етно поставка, док је стара школска писарница у функцији музејске сувенирнице.